Ошишани јеж

Јежеве БОДЉЕ

ГУРЕМА Талијанске банде стижу да у Трсту немир дижу. А Британци, с тим у вези, праве се Енглези. ★ У ДУХУ ПОВЕЉЕ Ко год Је слободу ггео бана се у „Коронео". То је k’o и вешала™ . ЕЈа. еја. злалз! ★ ОТКУКУРЕКНУЛИ Те бутарске бунрнЈе слабе су ранунџиЈе; л* трпезу с прага хтели, ал' v бубаљ одлетели. ★ МИРКС ИРАНСКОГ ПИТАЊА Због Иранл Расила ее ммого авучннх фразв. ТоЈ брнзи Је увек, зна ое, петролеЈска база. ★ ГРЧКИ ИЗБОРИ За KPaJNi су cnol гдас мвт ииогн иртви л.уди; живим. што се уздржали, бандо he да суди. ★ БИВШИ ЦЕИЗОР И СЛОВО V И Хитлер се преварио. а некмоли Бата; у архиву прошлост скрио, ал' шц дође плат*.

Мајсторије мајстор-Чеде Илића кројача из Бојника

Лесковац, 5 априла У Бојнику, код Лесковца, живи и ради кројачки мајстор Чедомир Илић, који се no својим мајсторијама надалеко прочуо. За разлику од других крајачких мајстора, који нису толико способми као он, Илић наплаћује од својих шегрта зз учење заната. За четворомесечно учење њему плаћа 1.500 динара шегрт Ђ-орђе Михаиловић. Други његов шегрт, Алексзндап Бабић, из Бо.јиика, плаћа му 200 килогра! ма жита годишње и 500 дииара у готову, тек колико да се мајстору за дуван нађе. Друга два мајстор-Чедина шегрта такође нв уче цзбе тешку кројачку вештину. Једжн му плаћа 150 кгр. жита годишње ,а доуги 100 кпр. Пошто је то сасвим мало, они морају да плате мајстор-Чеди и наднице за 15 радника за сезонске послов« К4 његовом нмаеву. Ма да бн. с обвиром ил своје способности, могао миото више да зарађује, мајстор-Чеда овако једра иекако тавори. Иако скоро цабе учи занату ову дечурлију, он Је нп.ак »адовољан што они у наукама лепо напредују. Један од њих одлично Уме да музе Kipsne, други перфектно прска виноград. трећи још ниједанпут ндје пустио мајсторове свиње у туђе имање, а четврти је ових дана научио чак и да пришива! дутмета на чзкширама.

не су, па из града на имању тражи хлада; врло је плодно тамо: жито расте само. Али, са jo«i две-три дике, cee уз звуке хармонике, пев,» песму никад краја: „Нек,а, ради раја.“ А кад врело лето црође ои у варош опет пође. Са имања жетву збира, целе зиме свира. То је било па и прошло, л друто је ареме дошло: плодовима сад се слади ко ту земл>у и с.ам ради. Комисија, за час ево, дошла је у Даздарево да Алијин посед целн народу подели. Тада тужно поче Али присутнима да се жали, комисију гаритом криви: како ће да живи? Стари сеља ту је био, па се брзо досетио: „Свирао си дослд »ешто, одсад играј нешто.“

ПРИЧА О ЦВРЧКУ

Бијељина, априла Долазио је сааког летз во имагњу да прогаета мсо нисте зиали Имзмовић Али. Врући-

Технички отсек Хипотекарне банке такмичи се

Шиа тм бн. човече, ла падпеш са сгопице! Море мани, уплашиж ce r сањао сам да смо почели да радимо!

ИМА ПРАКСУ

Народно позориште траж и пса за сцену (новипскп orsac).

3»MMCim вгте 6и f« и«пр«»ио м>м у Народаом ноЈормнп> п» IД ош нвпрапио онакаа џумбус т футбалској утекмицк »Лортмзм< —»Динамо«.

Дешава се...

Знво с»м џ, жеио, дв ћемо евако про-ћи, док еу ивм оба Кам стм м врви мркд

Спахино наслеђе

Capaff-во, мтридч Угтор«до с* аграрном рлспр»вом у Кошеву код Сарајем, одржана }е и једна оставшкка рдшрава: расправљено ie пнтлЊ€ eacaeha восждж „Ддгоммр - * који је герипадао рахмстди Мехмеду Спахи. Пошто су на ово иаслеђе полагали гераво и они који су земљу о<sрађивали, а коју је уостллом Сдахо и, сижао преко њихових лсђа, решеио је да се ааконски минимуи остави Спахииим рођацима к ао породичпо наслеђе, а остало да будв наслеђе сељака који ће и даље радити ту земљу.

ВЕСТИ ИЗ ЗЕМЉЕ

Шжоасга волшжлмвшп у Крушевцу израдила ie и-ов распоред ралд, према коме дсжурни декар не сме за време с*ог дежурсгва да се налази у гаросторијамл noликлинике. Лекарииа среза трстеиичжог намерава да аабраин пражсу каддрилека® Гвоаде« Марннковић, јер иу сзојим нестручнпнм радом кваре посао, те не може да ааплати ни четири хиљадзрке за једну „операцију“. Увраша Зааатсжог дома у Ђуприји увелкко се бави иливачккм опортом. У последње време члаиови упрвве плквају у самом Заивтском дому, чији кров издашно пропушта воду, док фуихционери протгуиггају да изврше огаравку. Часне сестре, које врше дужност болничарки у суботичкој

Градско) Јаввој болиици, всома су иезадовољне тимс што примају само дупло следовање хране, уместо четвострухог, А оне га, весумнвиво, васлужују, iep троше огромиу енвргију, издајуha наређења послузи одрсђеној да нх двори. Сваке aoht светлн код Ннгоа велики рефлвктор м Нишави, обасјавајући једао ђубриште. Како изгледа, ђубриште се не премешт* да би рефлектор imao шт* да осветљава л рефлектор се орет не уклања да бн могао дати своје мшпљењ« о томе ко треба да плати струју утрошену без икзкве потребе. У Сарајеву приређује се велик* изложба старииа, н,а којој be, као један од најстаријих објеката, бити приказзл наставни план сарајеиских мејтефа. Додуше,

rei плаи je доигкле рвстаурчтаи увађењем телесних казли, »ли у свзксш случају претстављ« врло деагоцен и редак археолописи гфедмет. Незааосаеиу свгстиву свабдео је „картом за службеиа иутоваи>д“ уттр,авлик расадника на Убу МкханлсЈ ЈаиковиЉ ■ ткме »адобио велике сиипатије тазбине. Не зна се још тачио шта ће из o»w расада дд вропвета. По 100 квлогрази шећора »ojвоћаиски произвоћачи шећврне репе. „носе својој деци“ која се тобоже нзлазе у војсци у западним краје.вима Њихова „деца“ су они којк плаћају 400 —500 динара килограм. Због oee „роднтељске нежности" закрчени су возови према Загребу и Љубљани. Калемегданске слике без речи