Ошишани јеж

Škartovsko rezonovanje

Mali Đoklca piše ~Jefu“

Mi se borimo za dobar kvaFitet. Skart robu ne prođajemo, nego ođroa' n magacin!

BESOVI

c sima kaže propaia stvar a čika boža ga teši ama jes čuo da kažu ne menja se politika a čika sima kaže mogu oni da kažu sad što oće al ovaj ludi svet sa celu zemaljsku kuglu oće mir i čim čuli da može da prođe bez ratnu proceduru digli glavu i brajko шој prošo sivac kruševac a deda skresa nešto i tamoonima pa kaže uh bogamu džabe sam poručio četri balona somborskog sirćeta za lično prskanje kad puste onaj atomski veronal d uspavaju frontovce a kad je deda posle ručka patrijarhalno prilego ko što obično kaže našo je na nahtkasni parolu: mesto rata sirće i salata. A od juče deda je pobesneo i to ne samo zbog sovjetske note za mir neg i zato što je jeo besne šnicle, on se uvek falio kako može da nabavi mesište kad ga nigde nema јег je uvatio vezu s nekim nikolom iz vetseruma u zemunu a ne gadi se na serumsko pečenje јег kaže puste malčice krv i meso još slađe al juče deda čuo đa taj nikola odgovara što je prodavo meso od besni ovaca i besni koza i dok nije počelo da dejstvuje deda odmah to prebacio na pohtički teren pa kaže namerno je udešeno da pobesne oni što nešto čekaju i zbilja poče deda da pokazuje znake besnila pa kaže zar pod stare dane da problejim, eh šta čovek neće dočekati pod ovaj poredak da lipše ko besna koza. Predveče okreno radio ankaru i još više se razbesneo kad Je čuo da se u jugoslaviji šećer deli samo najsigumijim pristalicama režima i počo da grdi spikera ej tokmaku jedan. fino ti to vodiš propagandu kad priznaješ da je ceo narod za ovo јег i ge dva prima šećer a kad ankarac pročita šta piše američkl srbožder što se zove srbobran da je rat neizbežan a ja ispod kreveta pustim jedno beee a deda skoči pa viknu babu matora zovi taksi d idem u pasterov zavod počeo sam da blejim a ona kaže ama smiri se čoveče i mi smo ieli isto meso a on kaže lepo sam čuo kad mi se omaklo iz stomaka beee a baba kaže ama da ne bleji taj na radiju a moro bi da probleji i ko sluša te gluposti a tebe su uvatili drugi besovi a on pođe da zatvori radio a ja opet izbacim jeđno beeee a on stade da trči po sobi i viče beeeee, jesi 1 čula beeeeee, brzo taksi i baba morade da pošlje nekog pa viknu đokice a ja zaboravio di sam pa se odazovem molim a deda razumede u čemu je stvar pa viknu izlazi štene jedno sad ćeš mi platiti za sve al ja nisam kapituliro nego sam napravio barikadu od kufera i branio bimker pola sata a utom je deda moro na časak đa prekine opsadu i ja sam se tako probio a uveče kad je teo da navali mučki bila tu kuma živka s čubure pa kaže more pajo ostavi ga, šta znaš može da te prijavi kafileriji zbog besne ovčetine.

PANTA ROKFELER i ŽIKA ATOM

Posljeđnje dvijetri nedjelje nije se moglo izdržati u kući s kondukterom autobusa na liniji broj 2. Kondukter je sasvim propao. UšiIjio mu se nos, brada, jabučice, uš£. Izblijeđio, pa izgleda kao кгра. Ne dođe na ručak nego istom na večeru. Pita ga žena: Gdje si bio dosad? U Nankingu! odreže kondukter Ostoja. Sta, naopako? zaprepasti se žena. Sta si tamo radio? Održao sam vojno savjetovanje sa Cang-Kaj-Sekom odgovori Ostoja nabusito. Jesi 11 ti, čovječe, pri sebi? Pri sebi, pri tebi i pri cijelom svijetu! 2ena se potajno krsti i prestaje da raspituje, da ne vuče đavola za rep. Kad porodica naveče sjede za večeru, priječa Ostoja očima jer mu sve smeta. Sta mljackaš ustima kao prase na koritu! izdire se na sina. Stani nogom u tanjir pa mljašći koliko hoćeš, kad si već krmče. Sin se rasplače i ođlazi od stola. A koji tebi bog pucketa iza ušiju? pita ženu Ijutito i kašiku prihvata pesnicom kao đa će nekoga da zvekne. Ima službu po podne, a ustane, mimo običaj, rano i odlazi bijesan, јег ga bijes nikad ne pušta. Kud ćeš? pita žena, Na Velebit. Eto ti ga, vraže! Sta ćeš tamo? Da sjeckam guskama vodu. Zena oćuta na tu neobičnu grubost. Kad ćeš se vratiti? Javiću ti ргеко londonskog radija. Ranije je Ostoja svaki dan čitao novine, a otsad ih ne može da vidi. Tata, zar nisi donio novine? Hm! mrmlja Ostoja preko zalogaja. Neobično mi je. Niti znam šta se u svijetu događa, ni šta omladina radi. I ne treba da znaš! Ništa, tata, kupiću ja, kad ti tako zaboravljaš. Übiću! skoči Ostoja, Drži me, ženo, da ga ne übijem! Ti ćeš kupiti! škripi Ostoja zubima. Samo donesi! Donesi! Donesiii! viče Ostoja b : jesno. Neću da vidim novine! Ostoja, reci mi, šta ti je! Ostoja odgovori: Tražim čovjeka s bradom. Sta reče? klonu ženi ruka u strahu. Pomisli đa je zaista poludio. Znaš, onako, žut je, onizak. Brađica mu malena i žuta. Nosi tašnu. Covječe, jesi li ti zdrav? Zdrav sam, ženo, zdrav. Samo propađoh čovjeka s bradom. Već sam odro noge do

ŽESTOK LIJEK

koljena tražeći ga svuda. Niti rućam na vrijeme, niti večeram, niti mogu da spavam. Sve mi pred očima čovjek s bčadom. I, nikako da ga uhvatim. Ništa te ne razumijem veli mu žena široko razrogačenih očiju i sva u hladnom znoju od straha i teške slutnje. I ne možeš da me razumiješ! Teško je to razumjeti. Niko to ne može razumjeti. Ti se čudiš. Imaš i čemu da se čudiš, kad izgledam kao lud. Evo, u čemu je stvar! Ljubazan sam sa putnicima, učtiv kao đak na ispitu. Ali jednog dana, pred dvije-tri nedjelje navala u kola. Opominjem, molim; ~Ne može više drugovi, puno je!“ Htjedoh da zatvorim vrata, a neki čovjek s bradom navalio, pa me razbiesnio kao niko. Odgumem ga, ali on se

probi, a ja mu pri zatvaranju pričepih prst. Brada mu žuta, опако, vuče na riđe. Takvi ti Ijudi nisu dobri. Još dok sam bio malen, otac je često гекао; „Mani se čovjeka riđe brade!“ A u ovoga brađa baš riđa. Đavo me namjeri da mu prst pričepim. Pa đa je vikao, da je psovao, lakše bi mi bilo. Ali nije. Turi on prst u usta, obliže ga. cmoknu pa me mirno zapita: ..Citaš li, druže, novine?“ ~Citam.“ „Е. čitaj. čitaj! Možeš za koji dan da pročitaš i svoje ime.“ U prvi mah пе razutrnedoh pravo, ali se poslije sjetih. Od toga dana kad čita neko novine pa pogleda u mene, ai meni se noge potsijeku. Sve mi se čini da će u me uprijeti prst velik kao crkveni zvonik i viknuti: „Aha, ti si taj!“ Prestao sam s Ijudima đa govorim. Ama, nije to tako strašno reče žena sad več mirnija. Nije strašno! Nije tebi strašno! Po tuđim leđima i sto batina! Da mi je zaprijetio javnim ' tužiocem. Kontrolnom komisijom, ni po jada. Sve se svrši u četiri oka. Ali ovako... ovakoooo! ' stade Ostoja da se uzbuđuje, : ovakooo! Pred cijelim svijetom! i

Reci lijepo; „О-stoja, šta učini, crni Ostoja! Sto osramoti drugove!“ Oh, ženo, moram ga rtaći! Moram naći čovjeka s bradom, pa kom opanci kom obojci!.., Sutra podveče dođe Ostoja opet utučen. Othukuje, baci kapu u ćošak i sjede za sto. Ee? upita žena. Nađoh ga! Pa? Ništa! Jedva me poznade, jedva se sjeti. ~Mani“ veli, „te sam ja onako, u ljutnji!“, pa dodade: „Vidiš kako je to dobar lijek!“... Eto ti! Hvala bogu, reče žena veselo, Da, hvala bogu! Ali, brate, žestok mu lijek! Gutah ja njega blizu mjesec dana. Pravo je геkao moj pokojni otac: „Mani se, dijete, čovjeka riđe bradef".

Branko Sučević

UGALJ ZA PIĆE

Gradsko ugostiteljsko preduzeće u Senti počelo je sa elastičnim trgovanjenu Boreći se sa birokratijom, koja uvijek postavija uske djelokruge poslovanja, ovo preduzeće je počelo da se bavi kupovinom i prodajom najrazličitijih artikala. Zasada se međa artiklima prvenstveno nalaze гаdio-aparati i ugalj, a uskoro će početi i sa nabavkom pića, ako ne bude ničega drugog.

POD STAKLOM

Ima već više od mjesec dana kako jedna prodavnica Sreskog trgovačkog preduzeća u Konjicu čeka djene staklu. Da bi se staklo na nefci način iskoristilo, građani Konjica predlažu da se instalira staklena bašta sa kancelariskim stolovima, pa da narod vidi šta ko radL

DOVITLJIVI EKONOMI

U krugu Osječke bolniee ođlično se oporavlja i sama bolnička ekonomija. Da bi übrzaii njeno ozđravljenje, ekonomi su prodaii 58 komada bolničkih svinja, pa su tako-došli do dobre pasmine i namještenici bolnice. Na ovaj način grdne bolničke splačine ipak se ne bacaju, nego ih пгн mještenici upotrebljavaju za ishranu sopstvenžh svinja. Isto tako ne bi se moglo reći da bolnička ekonomija nema ni jednog živinamika, jer u dvorištu bolnice namještenid drže čitave male farme. Uopće, bolnički ekonomi se vrlo marljivo staraju za ekonomiju ako ne bolničku, a ono svoju.

2

Z2 MA J 1948