Ошишани јеж

Procvat automobilizma

Ега automobilizma prodire. Сак ! željezniee izlaze iz mode, a da ne govorimo o fljakerima, tim zastarjelim klackalicama za kratke staze 'Ali, da bl automobil postao i ostao suvereni gospodar transporta, treba ga đobro upregnutl i ne dati mu da predahne. U Crikvenici, na primjer, postoji aato-preduzeće. Jasno je đa ono treba nešto đa pređuzima, a ne da IjenCari. Ako već nema robe, prevoziće svatove! Posjedaju oni lijepo, onako ea sviračem, pa vozi đa-ovamo đaenamo. Soferi se usavršavaju, automobili štite od eventualne rđe, a i oni što prodaju benzin viđjeće neku vajdicu. Na putu će ih možda mimoići automobil jednog preduzeća sa Rijeke. Neđjelja je, motor treba razraditi, a rađnici tada nisu na poslu. Naravno, direktor mora da se žrtvuje, a nagrada mu je što će obići Opatiju, i— vidjeće svijeta, sto’no kažu. Шјека i inače obiluje Ijubiteljima aotomobilizma, Sofer tamošnjeg opšteg trgovačkog preduzeća je liričar-romantik. Kako je đivno ujutro, н prirodi, na drumu za Labin! PtHSce pjevaju, vjetrić ćarlija... АИ, n&ako pješke: donove treba štedjeti, to je skupocjen artikal, nego au. auto guma ima na pretek. Da bi imao s kim da dijeli utiske, povešće on nesebično još jednu osobu... Za pretsjednika Sreskog zadružnog saveza u Vlasotincima ne bi se saoglo pretpostaviti da je neki vazdužasti liričar. To je sigumo grdosija od čovjeka, јег za put u Leskovac uzhna kamion od seđam tona. Nema povjerenja и slabije karoserije, a u autobus ne može sigumo ni da stane.

Automobile treba Daciti i па auže staze, da im ne bi zakržljao motor. Automobil GNO-a Zagreb ргеvezao je bez defekta šefa jedne komisije čak do Lovrana, ostavivšl brzi voz da posramljeno kaska za njim. To pretstavlja lijep đokaz solidnosti kola. I zagrebački „Autopromet" ima takođe vozila solidne marke. A ime mu samo kaže da za njegova vozila ne može biti hladovine. U promet, bratac, nego šta! Preseljavaju ona namještenike iz Pule do Zagreba za tili čas, sa svim prtljagpm. Navalili, dakle, ovi kao i mnogi đrugi tu i tamo, da doprinesu procvatu motorizacije. Gura automobilizam na sve strane. Samo neka ргоduži tako, daleko će đotjerati!

VEZANA TRGOVINA

ТЈ nrnogim mjestlma saradnja između zadružnog sektora i privatnog potpuno je ostvarena. Tako je potpretsjeđnik mjesne zaSrage u Bajloku konstatovao da mu baš ništa ne smeta što pored svoje bafcalnice vodi poslove i u zadruri. Zađruga se čak pokazala kao dobar izvor za snabdijevanje njegove bakalnice. A opet Đorđe Zđravković iz Jošunje ulaskom u upravni odbor mjesne zadruge riješio je pitanje prodavni. ce. Tako sada on istupa samo kao proizvođač, a zadruga mu svrršava đosadne poslove oko prodaje. Veza ee pokazala priiično unosnom, јег je, na primjer, pravio sapun i ргеко zadruge prodavao po 50 đinara kilogram, ili klao svoje voiove, osušene kože rezao i kao parčad za opanke teslimila ih zadruga zadrugarima po 500 đin. Donekle mu smeta što se u zađruzi još uvijek prodaju i druge stvari, all kada dovede svoju babu zg" jeđnu tezgu da prođaje jaja, a za drugu tezgu postavi ženu sa pilićima i čabricom sira, onđa će do maksimuma iskoristiti mogućnosti zadružnog sektora. OHRIDSKI SPOROGRAM

Pod rukovodstvom ohridske p šte organizovano je takmičenje ižmeđu jednog gecloga, koji je najevljivao dolazsk u Gahčnik. i jednog telegrama koji је nos'o tu vijest. Tc legram je startovao ranije, ali sc izgleda mslčice zadržao na jezer u lovu na jegulje. U međuvremeru je i geolog stp'-'ov o oštrim 1с pom, pa je u Gol čnik stigao di . sata prije svoga kcnkurenta.

ČOVJEK KOJI LUPA GLAVU

Jeđan problem sve me mnči ko pogrešno ove nči » da postrani jošte stoje i rađa se tako boje? Da 11 misle: što im treba pečeno će pasti s neba.

FISKULTURNA aktivizacija

I 1 NASEM pređuzeću, doskora, '“*■ niko da spomene fiskulturu ■ Petljaju, doduše, neki po tom sektoru, ali je nekako načelno zaboravismo. Onaj kome se trči ulazi u tuđu grupu krosa, onaj kome se boksuje dolazi na dužnost sa flasterima tuđe boks-sekcije. Ali, na kraju, dojadi svima to lutanje, јег, što kažu svaka ptica Svome jatu. Nastadoše domunđavanja; uža, srednja i šira konferencija, i kao rezultat priređba. Sa priredbom se redovno počinjalo kad je u pitanju kakva akcija: uvijek je trebalo skupiti novaca đa bi se dobila neka podloga, a čim se podloga dobije akcija počinje. Poslije trke i natezanja oko klavira, stolica, bifea i ostalog održa se priredba sa igrankom, a inicijativni ođbor izračuna primanje, izdavanje i „čistu dobit“. Podloga je tu. Sad treba krenuti đalje, prije svega nabaviti razne stvari i sprave, јег bez alata nema ni sportskog zanata. Sastade se nova konferencija fiskulturnika, aktivnih i pomažućih, da donese kako je u pozivu stajalo važne ođluke. Najbolje đa kupimo futbalsku spremu, cipele i dresove javi se Mile zvani „Dinamo". A zašto baš futbalsku spremu? Buni se Aca „Stolica". Naš aktiv nema ni dovoljan broj futbalera. Pa onđa, koji broj cipela? Neko ima veliku a neko malu nogu, ne možeš svima ugoditi. Zar nije bolje da kupimo za sav novac šahove? Sah je kod nas vrlo popularan, a dimenzlje su mu povoljne čak i za kratkovide. Sve je to lijepo, ali vi zaboravljate da je i ping-pong vrlo fiskulturan. Ima nas dosta talenata upada Sima ~Raketa“. Da nabavimo sto i ostalo! Prije svega treba da imamo pred očima potrebu opšteg fizičkog obrazovanja uze riječ pretsjednik aktiva. Zato su nam u prvom ređu neophcdni koplje, kugla, disk i ostalo za laku atletiku. Dozvolite da objasnim javi se opet ~Dinamo“. Ide Ijeto. Sta će nam šah? A i ping-pong se igra u sobi kad je zima. Futbal, to je nešto! Mascvnost, popularnost, svjež ”azduh! Viđi se: biće povuci-potegni, I b f!a je uđario iunak ns ju) ka! Odužiše se ..m’šljenja", ali nekako pred ponoć zavlada pomir-

Ijiva drjemovna atmosfera. Iz nje iskoči pomirljivo rješenje: kupiće mo futbalske cipele za šest igrsča jednu kuglu i koplje, šest gamiturr za šah i jednu za ping-pong, dru gim riječima od svačeg poipalo. To treba da odobri konferencij podružnice. Ona đonese burnu diskusiju; da li je pravilnije đa se kupe cipele ili gamiture. Niko nije окош trepnuo kad je pretsjednlk fiskultumog aktiva iznio u referatu đa su na proljećnom krosu učestvovala svega tri člana, a da časove opšteg fizičkog obrazovanja posjećuje samo jedan fiskultumik. Ako ima još koji ovakav aktiv, bilo bi dobro da se povežemo u zajedničkom radu, јег prije svega i iznad Svega kad je aktiv, neka je i aktivan!

Čarobno vrelo

DIKEKTOR fabrike Last : ć bio je nervozan. U takvoj situaciji se obično čupkaju brkovi, nervozno puši jedna cigareta za drugom i grickaju nokti. Direktor nije imao čak ni te ventile za svoju nervozu, јег je brkove brijao, imao je lijepo potsječene nokte i bio je nepušač. Fabrika je dobila proizvotjni zađatak za idući kvartal. I najedanput se pokazalo da u fabrici nema dovoljno kadrova da taj zađatak prihvati u njegovom punom obimu. Sta ćemo sa kadrovima? Dajte kadrove! Eto otuda je poticala direktorova nervoza. Nastala je divlja trka za pronalaženjem novog Ijudstva. Ministarstvo rada nije pružalo pomoć. Direktor je pokušao i sa reklamom nudi najbolje uslove. Niko se ne odaziva. Direktor Lastić zavidIjivo je posmatrao kako kod njegovog kolege, direktora skoro iste take fabrike posao teče normalno. Kakav je to izvor Ijudstva pronašao? Trebalo je ući u njihovu tajnu. I Lastić je bio skoro spreman da organizuje čitav obavještajni aparat ne bi li ušao u trag tog neiscrpnog rudnika kadrova. A tajnu mu je neobazrivo otkrio sam njegov kolega. Došao Lastić u prijateljsku posjetu njegovoj fabrici. Zaobilazno poćinje razgovor, upotrebljava psihoanalizu, oštro motri na svaki njegov pokret lica, ne bi li uhvatio nešto što će otkriti tajnu.

A kada je nekako počeo direktan razgovor o kadrovima, njegov kolega mu otvoreno, ргаvo u Uce, bez ikakve predostražnosti izjavi: „Ра kadrove za naSu fabriku stvaramo ml sa. mi. S našim omladincima održavamo kurseve I tako ih osposobljavamo. Kursevi, kursevi to je, brate, blagoslovena stvar.“ Direktoru Lastiću je prosto bilo žao što se razbila njegova mistična pretpostavka o tajanstvenom izvoru kadrova. A kursevi pih, pa toga se i on mogao sjetiti! ŠTETOČINE U PRESJEKU

Како se izvjcsni građani osjcćaju „као kcd svojo kuće"

PJESMA O VUNI

Ко za tuđom vunom pođe poslovica stara veli sam ostrižen kući dođe (јег bez rada šićar želi). Iskustvo se novo steklo, pa se sad i ovo reklo: Ko sa svojom vunom pođe da vezanu primi cijenu, taj sa suknom kući dođe za razboj ne goni ženu (jer kađ snaša brdo makne drugi pos’o i ne takne).

Salajke

Svako selo, svaki grad dobrovoljni đaje rad; brigade nam рага vrijeđe milione šteđe šalaj! Na кгај šora ciglana, pored nje je crjepana narodne su, pa će znati kom će kuće dati šalaj!

SPISAK LUTALICA

Spisak za Isplatu đječjeg dođatka radnicima Sumskog preduzeća u Kičevu poduže je šetao od Preduzeća do Zavoda za socijalno osiguranje, od Zavoda do jedne ustanove, a od te ustanove opet je nekud otšetao i jedva se skrasio na dnu neke fijoke. Kad su „nađležni", poslije pet mjeseca, utvrdili da isplatu ipak treba da utvrđi Zavod nigdje pređmeta! Dramatična potraga za izgubljenira „administrativnim čedom“ trajala је više od pola mjeseca; sve filijale iz unutrašnjosti ргеoravale su svoje arhive i izvještavale da predmeta kod njih nema. U zlo doba „lutalica" je otkriven sasvim neočekivano u arhivi samog Zavoda, Ovaj događaj izazvao je kođ nadležnih veliku radost, јег su izračunali da je na rješavanje predmeta utrošeno ipak nekoliko dana manje nego 'to je trebalo za izgradnju pruge Samac—Garajcvo.

22 МАЈ 1948

3