Ошишани јеж

Mala stanarska svečanost

Uprava stambenih zgrada V rejona u Beogradu prirediće izložbu predmeta izvađenih iz kanalizacije zgrada kojima upravlja-Na izložbi će moći da se vide najraznovrsniji predmeti, kao što su kosti, drveni i ugljeni otpaci, komadi tek'b'Vja svih vrsta i oblika, ijuske cd krompira i slično. Izložbu će otvoriti pretstavnik stanara ..najurednije" zgrade prigodnim govorom: ~Murdarluci nekad i sad“ Očekuje se da će se na završetku podiieliti diplome i nagrađe najzaslužnijim stanarima.

Na pravom mjestu

Otkud u Zavodu za socijalno osiguranje berbernica? Veoma pamctna ideja. Ljudi dobiju bradu dok stignu do lijcčnika!

Takmičar

P'ERA DŽIMIC volio je titule. Kao osnovac lopio se od miline kad je b;o redar za vrijeme odmora. I to je za njega bila titula. A i kasnije se uvijek slarao da ima neko počasno zvanje. Kao mladič bio je zastavnik sokola V-og kvarta, u zrelom dobu počasni član Kola srpsldh sestara. U posliednje vrijeme, kao službenik, ostao je nekako bez i jedne titule. Zbog toga se riješio da odnese pobjedu u prvomajskom takmičenju. I prošlog mjeseca, da ste zapitali Peru Džimića za junačko zdravlje, odgovorio bi vam; „Маni, übih se od posla.“ Zaista, juri čovjek iz odjeljenja uodjeIjenje alrta mu pod miškom, prosto se stopila s njim u jedan pojam. Vide ga svi, a što je glavno, i rukovodioci valjda imaju oči! Istina, nekiput se desi da pod miškom ncsi samo čiste presavijene tabake hartije, ali to je sigurno iz zaboravnosti, a brate, to nadležni i ne stignu da primijete. A tek njegov sto! Prava tvrđava kancelariskog rada. Sjedi on u busiji, a svuda oko niega akta. Akta, akta, brdo od akata. Vire iz fijoka. oko stola naslagana, sjedi na niima, a na stolu kula do tavanice. Na konferencijama postao bauk za Ijenjivce poveo krstaški rat protiv birokratije. Jednom je čak izbacic parolu; ~Od djetinjstva pa do groba najslađe je činovničko đoba.“ Loz mu, međutim, nije iz\mkao. Рега Džimić nije dobio novu titulu. Teško ga je razočarenje ophr-

valo. Nestalo je akata sa njegova stola. Služtelj koji ih je nosio u arhivu nalazio je među njima i neka iz 1920 godine. Nestalo akata, pa počeo i Рега da nestaje iz kancelarije. Treba poslije toliko napora i da se odmori. Najprije mu se uskršnje praznovanje poprilično odužilo tri dana mu je Hristos vaskrsavao. Onda je počeo sve češće da poboljeva. Jednom dobio kijavicu, drugi put grip, treći put uganuo nogu. Eto. ove nedjelje ga nema već tri dana u kancelariji. Jutros se pojavio i ode pravo šefu. O. dobro jutro, druže' Džimiću! Sta je s vama? Kao da ste zaboravili na kancelariju? Da

nije opet hronično uganuće noge? Ne, druže, šefe. A glas mu bolan i oči umomo gledaju. Da niste slučajno opet bili na пекош krštenju? Da vam nije kogođ u familiji nešto rodio? Ne, druže šefe. Ja bolujem, teško bolujem. Proganja me stalno misao na moju kancelariju. Svakog trenutka mi pred oči isk/.če moje savjesti; treba raditi, treba raditi! I ja se sve više žrtvujem toj misli. I tako, dck moje kolege daju kancelariji samo svoju sposobnost, svoje vrijeme, ja joj žrtvujem svoj život, Venem, kopnim, proganjan neprestano tom mišlju: raditi, raditi, raditi! I zbog toga, druže šefe, smatram da za toliku žrtvu imam prava da tražim priznanje tražim pov'šicu plate... V. K.

Mačak u džaku

Drugo je to otići, recimo, na vašar i pcs f ati mušterija šatre gdje se prodaju kesice sa brojevima ili gdje bijeli miš vadi ~sreću“. Drugo je, razumijo se, јег onda. zna se, igraš .na sreću“ pa šta ispadne. Kupujc mačka u džaku. A taj mačak mogu da budu neke zarđale mlnđuše, bijela tvrda kragna iz prošlog vijeka, ili kakva drvena muštikla. Ali kad se takav neki mačak uvuče i u druge kesice koje nisu „srečke", onda je to drukčije Tako je u selu Požsženi, Srez raraski, Zivota Milovanović kupio sjeme za kupus kod gazde Marjana Marjanovića. I posijao Zivota sjeme. Kad je došlo vrijeme da se njiva zazeleni, ona se stvamo i zazelenila. Ali ne od kupusovog rasada već od obične trave. Ispalo. dakle. da je Života sijao travu. Kupio jednostavno mačka u džaku, to jest sjeme u kesicama, i posijao toga mačka, i iznikli mačići Obična, najobičniia trava, A gazda Marjan, naravno, nije imao pojma. Ta, otkud bi 0n!...

Kako smo otpušili česmu

1 ц NASEM KRAJU, ispod some Zvezdore, imomo česmu so tri joko mJaza, Podignuta је još prije onog prvog svjetskog rata. Svi odalle za'nvatamo vodu, јег je pitka i hladna. Prije neki dan befonska ograda oko česme sva poplavljena- Mutna voda ispunila cio basen, sve do samih cijevi i stepenica. Mlazevima ne možeš prićiDolazi gospoja Zaga, kojoj su do prije pola godine bedinerke nosile vodu— Pa šta je to! užasava se ona- Sta se to zapušilo! Zapušilo se . . • kažu neki zureći u luls— Pa zar ne može da se otpuši? Ne može. Gospoja se snolazi: Treba javiti nekome! Eto ti malo zatim Воге, bivšeg bakalina- Kad ugleda opsađenu česmu i ncbujalu vodu, odjednom se razgoropadi: Ljudi moji, pa to je bezobrazluk! Kako ću vodu da zahvatim?

То bi trebalo odmah javiti, da se popravi- Treba telefonirati vodovodu! Bruka jedna! Kako ko nailazi, Bora mu se obraća s istim gnjcvom: Braćo moja, šta ćemo sad! Ne može čovjek ni vode da se napije! Treba tetefonirati! Tcstije, kofe, kante i boka!i zauzeli okolo položaje i čekaju— Bruka jedr.a! bjesni bivši bakalin. Odnekud se provuče krcz gomilu 2ile pionir- Pogledao i orrča r.ekud, a ne potraja dugo, vrari se on s mehaničarom Acom. Gbojica skidoše cipele, zasukaše nogavice, pa zagaziše u razlivenu vodu. Nisu majstorisali ni deset minuta, a voda poče brzo da otiče. Cim je nastala osjeka navališe kofe, kante, testije i bokali, dokczujući ko je prije došao. A Bora se progura prvi sa dvije kofe i liutito reče; Pa to je trebalo odmah uraditi, a ne da se pati narod!-. N. J.

Čovjek od prakse

GUŽVU pred vozom rješavam u svoju korist. Uz gromoglasno; ~ho-ruk!“ hvatam se za gvozdenu ogradu vagona. Zrtvujem dva dugmeta i preko nekih kora, Ijusaka i hrpe dubreta skljokam se na najbliže mjesto. Brišem znoj i sažaljivo posmatram izgužvanog sapatnika. koji pristiže sa čvorom od mašne na suprotnom kraju kragne. Zašto ste se toliko umusavili? pita me ovaj iznebuha. Pa eto, oznojih se od gužve. Ne velim za znoj, već zašto ste tako garavi? Prevlačim maramicu preko lica ona cma, pogledam ruke: crne. Nije to ništa, tješi me k mšija, nemate prakse. Tako sam i ja ranije: izgaravim se od stepenica i vrata. Ali i tome ima lijeka kupanje i čišćenje. Konsolidovao sam se donekle. Kupanje i čišćenje mi ne gine. čim stignem. A treba da stignem brzo, zvalo me preduzeće da se odmah vraUm sa službenog putovanja. Gledam jcš jednom telegram rukovodioca: ~Dolazi odmah, čekam na stanici." A. telegram imate? prihvata čovjek od prakse, Da vidiie samo mog belaja. Uputim vam ja ćeiku, poslije bolesti, na oporavak kcd brata u unutrašnjost. Kad, onomad, stiže telegram: „Cerka ti se udavila." Rusvaj u kući. Zena kuka: „Eto, kažem ja da ne ide, a ti znpeo!" I naravno, šta drugo; nabavimo metalni sanduk, damo ga na gepek. na hajd, onako tužni i ožalošćeni. Ulazimo u neku stanicu i saputnik prekida priču. Voz škripi... škripi i tck; hop stoj. Sa tavanice se otkida pozamašan komad paučine i ukrašava mi koljena. Covjek od prskse pomaže mi da ih doveđem u red. Ništa, ništa. I ja sam ranije bio slične sreće. Uđem tako u voz, sjednem, ne gledam, i prosto se slikam na prašini kao ono djeca na snijegu. Sa zebnjom ustajem i gle: slikao sam se. Sloj prašine na sjedištu jasno pokazuje gdje sam sjedio, vidim čak i gdje su bili peševi mcga kaputa. Pokušavam da se ctresem.

Ne, nemojte ovdje. Ne znate šta če još da ispadne! Bolje па kraju, sve o jednom troškti. Voz je naglo krenuo, i ja netačno sjedam; još pola ~slike“. Polica za stvari liferuje mi za vrat neke oglodane kosti od ćurke, izgleda. Covjek od prakse posmatra bez traga iznenađenja, kao nešto sasvim prirodno. Ne sekirajte se, takva je ovdje praksa. Kad se nakupe veće količine đubreta, onda: generalno čišćenje, sve o jednora trošku! A šta je sa ćerkom bilo? upliću se neki. Elem, krenemo, dakle, žena i ja, sanduk smo ne znam da li rekoh predali na gepek, protumbamo se nekako. Na stanici nas čeka brat. ~Auh, brate, kako taj maler da se desi, što nisi pazio?“ ~Pa pazio sam, ali šta možeš, vlša sila!“ „Аој, meni sinjoj nesrećnici!" kuka žena. Voz naglo ukoči, ođozgo se sruči ргаша kutija od konzerve i zvrcnu ga po glavi. Kakav je to način razbjesnio se što ne čiste?! Ja ću to prijaviti! Pisaću u „knjizi žalbe". Praksa je to, umirujem ga ja, a vi ste bar čovjek od ргакse. Pričekajte dok se nakupi još štogod, pa onda upišits sve, o jednom trošku. On se Ijutnu; Vi se, kanda, ismijavate sa mnom? A, ne. I sami znate šta je i kako je: praksa! Ali praksa sa kojom bi trebaio prekinutL Našli smo, najzad, dodimu tačku, a i krajnje je vrijeme bilo, јег moja stanica nije daleko. I tako, kuka mi žena, a ja usplahireno idem da regulišem stvar sa gepekom, da ne ode sanduk dalje i to može da se desi kad je čovjek malerozan. Jurim kcd šefa stanice, Nisam ga još ni našao, eto i žena za mnom. ~Sta je s?d?“ „Pomisli; ćerka nam se nije udavila, nego udala. Greška u telegramu“... Zaprepašćeno gledam, lokomotiva zviždi, gep?k odlazi. Ne. ka, vratiće se već, uostalom džaba ga bilo! Već sam na cilju. Okrećem se po percnu, n ikqg nema, niko me nije sačekao. 2urim u preduzeću, kad tamo: O, gle, otkud ti? Kako otkud, pa telegram ste mi poslali. Pa da_ telegram, i rukovodilac je već otputovao... Vadim telegram. Pa cvdje, đrugovi, ptše; „Dolazi odmah. Cekam na stanici.“ A ne, to je greška. On Je javio: ..Dolazim odmah, čekaj na stanici.” Dakle; greška. Pvasijani telegrafista, a možda ' anarat, neki morze starog tipa, p'še za svoj groš. Pa šta đa radim? Sta da radiš? Putuj natrag, naravno. Sve će se ipak dobro svršiti. Imaš sreče, za tri sata stiže voz koji ide u suprctnom pravcu. Za tri sata... Eto me opet ва stanici, u carstvu hisijene. 2urim kroz čekaonicu punu otpadaka. Nervozno guram nogom gomilu pikavaca. Piže se oblak nrcšine putn ; ci protestuju. I ovdje ie. izcleda. utnirio duhove neki čovjek od ~prakse.“ ,Ne diraj, opasno je van se nagnutl." A ja sam se izgleda nagnuo. Ipsk, čini mi se da nisam ja to uradio, nego da su se stvari nasnule i isprevrtale. Drugim rijočima, postoji i ovdje i tarao ргакsa... sa kojom bi trebalo prekinuti. NARODNA LIRA

Obavezu đragi uze, stalno kopa kukuruze. On se bori, moram reči, sve za prinos veći.

VJEROVALI ILI NE

4

28 MA J 1948