Ошишани јеж

CEDULJICE

Radi naša frontovska brigada Rao mrav, pa se i rezultati vide onaj blok kuća raste u sve 1п ctimenzije. Radi i рего Bore evidentičara ali i kad se iz njega •zlegu cifre reklo bi se da smo jedva mrdnuli s mjesta. Iziđemo tako na rad jedanput, drugi put, a Воге ni od korovaPa se potom iznenada pojavi, a ix džepova mu vire ceduljice raznih boja i oblika čini nam se da su mu one nekako promijenile i flziološki sastav u smislu gojenja— Ko me је juče zamijenio? zobaci Bora šešir na zatiljak i podigne upitno obrve na čelo- A prekjuče? Onda pronađe slučajne zamjenike, razastre ceduljice i veze po njima jeroglife— Šta, sto pedeset i šest Ijudi? Vrlo dobro recimo, dvjestc, da bude okruglo- Puta tri šestotina sati— puta dva dana.A ne, juče je bilo dvjesta pedeset ljuđi— Ništa to nije- Onamo minus, Pvomo p>lus, potire se. Bolje ovako, kad se zaokrugli, a razlika skoro nikakva. E, sad odoh da zovedem sve i u knjigu, pa da bude mima KrajinaSa tom bol nas је drŽao na pristo|nom otstojanju. Nismo fe viđali, afi smo iz njegovog pričanja znoli kako izgleđa. Podeblja, sa futim koricama, a ипиtra mi, nanizoni kao ove kuće što ih dižemo- Svaki od nos zauzima takorefi jedan sopstveni ploc, a na njemu grede i skele dobrovoljni sotiAJi, ma kofiko da smo navaljivoJi da je vidimo i opipamo, knjiga nije dosla. Zato је došla svečona konferencija. Sastasmo se lijepo da vidimo rezultate i da primuno značke- Ati čim komisija poče da čita referate, nastade tarapano- | Ja sam dao više sati nego ito је označeno buni se jedan— Nije vaijda boi vetika raziika, izbocuje Bora kao iz topo.

Mora biti da sam neke ceduljb ce zaturioAli, kad proćitaše; »Bora Borić dao 150 sati’, on prasnu: Nemojte Ijudi! Dao sam preko trista pogledajfe malo boije u knjigu. U knjizi je stvarno tako, ali se ne slaže sa podacima iz ceduIjica, kaže komisija. _ — Ami smo proračunoli šta u njima piše— Valjda se ceduljice izgubile dobacuje neko, po ispalo okrugloDugo је još Bora otvarao pa potom zatvaroo usta izgleaalo je kao da će zauške dobiti- A poslije konferencije izašao je Ijut kao risI oa tog doba prom'jeni se nekoko. Iz džepova mu ne vire više ceduljice, ima tašnu, a u njoj poređani: i c irni plan, razbijen na nedjefje, i tabele i obrasci za izvjelfaje. Riješio je da svrši kurs za evidentičare. Sad nam je srce na mjestu jer valida neće više biti »okruglih« izvještajo-

Hitna pomoć

Pažtpvo i iogaoo gazio }e po biatnjavom seljačkom drumu konj Jleienko i razmišijoo: | Kako to do za naš kraj ne Sobave neki ovto za hitrro pomoć, ftego ovog doktora roorom da vučem o selo ovoko prokisla i prozebia, Moj bolesni pazda nije loš čovjek, ne eksploatiše me, hajde da mu učinim», Nofedanput, pojavi se pred nflbkj auto u punoj brzini- Zapljusnu 3» blatom, ali doktor ipak stiže da pročrta natpb na kolima: »Hitna pomoć Ambuianta Cetinjec. U kofima je treštala hormonika, Vesefi svatovi su podvriskivoli, a polodoženja dovikuje: U jendek, doktorel i/est, prkntijetio је jedan jvat baš mu treba konj. Ne može gospocfin da k)e malo pješke, Natjerao bih ja njega da trči po ovome blatul Nego kokol Ura-o-al Ova jvadba zaslužuje da se zaVrši »veselo«.

Šalajka

Odletlo Ustak žut seoski je gotov put, škripe kola, đorat vučx bolje nego juče • šalaj!

Njiva ni na nebu, ni na zemlji

U seiima кгај Novog Knjaževca smješteno je po tavanima oko 30 vagona sjemena 1, pošto Uprava ra sjemensku službu nije dala disporiciju na vrljeme, počelo je da klija.

Eto, oni tamo iz kanceiarija pronađose nove sjefvene povrsine-

PEČURKE

HITNO pozvanl Ijekar hitno je intervenisao, i Triša je prestao đa krklja. Jao, doktore, ja umalo... irustio je kad je došao k sebi. Dajte mi, molim vas, neki dobar lijek. —E, odgovori Ijekar ako nađemo što treba Ш, doduše imamo dovoljno Ijekova, ali ih strahovito neuredno dobijamo, zato što nam u ~Srboleku“ stalno tvrde da nema amblaže. Nego, recite mi, čovječe, gdje nabaviste te pečurke? Doktore, moram da vam piiznam jađao se otrovani. Ja baš radim u „Srboleku”, a u našem dvorištu leži veliki broj sanduka za pakovanje Ijekova. Pa kako su dugo stajali pod vedrim nebom, na njima su izrasle fine pečurfce. Triša je predahnuo:

Sta ćete, svabd čovjek ima neku slabost. Ja obožavam pečurke. E, ali smo ih brzo рокгкаli. Onda mi se javi i kolega iz Niša, iz tamošnjeg „Srboleka". Piše da i oni već pola godine gaje divne pečurke, koje rastu na pedeset 1 tri sanduka za ambalažu u njihovom dvorištu. I eto, poslao mi bratski. Nije znao da su otrovne. Pacijent, pošto se zarekao da mkad više neće jesti pećurke, tražio je da mu se prepiše lijek. Ljekar je izvadio svoj „receptnik” i na jednom listiću zabilježio: „Lijek za sve Srbolekove Ko ne želi da proguta nešto neprijatno neka ne drži skupocjenu ambalažu za Ijekove pod vedrim nebom. Triput dnevno misliti na ovo, a u protivnom mogu se prepisati i drugi Ijekovi u zakonom određenim dozama.”

Uzbudljiva repatrijacija

ТЛ OĐEM sam, ako smiiem tako da se izrazim, divnog jesenjeg dana, u kalendarskom znaku Jarca.„ Pošto me je posula pepelom umjesto da me je po običaju probućkala u vodi, mati mt odnese u jednu poznatu ustanovu i predade drugu Ladoležu, čovjeku pedestih godina u naočarima, sa cmim ufitiIjenim brcima. (Pripazite dobro: sa cmim ufitiljenim brcima. Ovo je naročito zanimIjiva pojedinost, koja će kasnlje imatl presudnu ulogu). Predajući me, mati poče nešto da priča molećivim tonom sa onim karakterističnim ak. centom na riječ „hitnost". Ali prije nego što je uspjela da završi misao, prekide je Ladolež; Zaboga, drugarice, dokle vl misbte da napadate moj nervni sistem, а?! Matl zastade, uznevjerenc pogleda unaokolo, i nespretno klanjajući se, pođe vratima. Nije česttto rd izišla, a Ladolež те tutnu u fijoku. Pošto sam se navikao na mrak koji je tamo vladao. primljetih, na svoje veliko zaprepašćenje, da se ustvari nalazim u koncentracionom logoru, u kcme se baŠ u torr trenutku, da bl se odagnala nostalgija, održavala kultumoprosvjetna priredba sa ргоgramom, ali bez igranke (posto nije bilo njjesta), Tu sam razne individue razbcitih godlna starosti, koje su ezale u jađnom stanju. Uopšte, artmosfera je bila isuviše teška da je čovjeku parala srce, izazivala iskreno sažaIjenje. Preplašen, bez perspektiva, stadoh da jadikujem:

„Majko mila, majko draga, da ti vidiš tvoga sina!... Neki starac, koji je bio na-

slonjen uza zid, pozva me k sebi i stade da me tješi. Govorio je tihim, blagim glasom a sav je bio nekako požutio od logorskog života. U tom momentu patetičnim glasom jedna osoba sa pozornice poče da recituje: Ko vuk bih zagrizao bi- 1 rokratizaml... Ovaj revolucionami gest zarobljenika dcspio je nekakc 1 đo ušiju Ladoleža, koji se strahovito razbjesnio i počec sa represalijama. U logor je : stao da trpa sve nove i nove I zarobljenike, fe smo uskoro 1 bill sabijeni kao sardine. I • tek kad je otvorio i drugi ’ koncentracionl logor, malo da- j Ije od našeg, nekako se malo umirio. Jednom, kada je, po sva-

kodnevnoj navid, Izvukao nekog iz logora, prostro ga po stolu i počeo na njegovim leđima da jede čvarke, dok je njegova koleginica bezbrižno sisala lili-hip i promuklim altom testerisala omiljenupjesmicu: „Zumbul Leno, boli li te uvo?”, upade u kancelariju direktor preduzeća. Ovo je toliko zaprepastilo prisutne, da je drug Ladolež od velikog straha progutao sopstvene brkove i umro (naravno, samo za dalji rad u preduzeću). Njegova koleginica je prošla nešto lakše, s ozledom plate. Već sjutradan dođoše novopostavljeni ćinovnici koji su rasfoomirali logor i počeli sa repatrljacljom. Übrzo dođe ređ i na mene. Kad sam stigao kući, mati zanijemi od iznenađenja, pa nl da trepne. Samo joj je suza radosnica skliznula niz obraz. Za tren oka napravi se mala svečanost. stvori se pravo prazničko raspoloženje. Na stolu je blistao cist čai-šav, u vazi bijele hrizanteme. Odnekud se stvori i torta na kojoj je rastopljenom Cokoladom, u vezi sa mojim dolaskom, bilo napisano: „Bolje ikad t nego nikad!”. 4 Ko vam je to stigao? pitali su susjeđL Akt! radovala se mati. Najzad je riješen!

D. Maletić

Lice i naličje

A ika Fića, magacioner, žeta nervozno po peronu teretne stanice i viče: Slovu im vesetu I Mi ćetno njih propisima po nosu, pa će se za vjeka vjekov odučiti od nehataDokle ta birokratija! Onda ponovo prilazi usamljenom teretnom vagonu broj 137024 i žali ga: \ A ovo siroče trpi! Brekće pod teretom »Voćarskog« krompiraMašinista nanevarke takođe se žali: Citavu nedjelju dona premještam ovaj vagon s kolosjeka na kolosjek- Sto ga jedanput ne istovaruju? Platiće, slavu im veselu, za ovol ne popušta čiko-FićaPa kada ih tresnemo ležarinom. ima ovaj krompir u vagonu da ira proklija na vrh glave- Pamtiće ga, vala, dok su živil Nego, dede, prebaci ti njega sa sedmog na dvanaesti koiosjek, a ja odoh do šefa da im potkujem opanke. Kod šefa čika-Fića je podigao glas: Njih treba pod sud, i to smjesta! Polako, čika Fićo! A zošto vi, prije svega, taj slučaj niste ranije pri|avili? Preduzeču je stigao krompir, vagon br. 137024 leži ne. istovaren već šest dana, a vi mi sa tim dolazite tek sada. Nego, dajte da pogledamo njihov tovarni list. Pa— to je baš ono-.- romuca najedanput čika Bća- —■ Brljivi Ćira zaturio ga negdje, pa nikako da ga pronađe-, ali nije u tome stvar- Vagon, brate, neistovaren leži-.Sef je tada po svim propisima sastavio komisiju- Izabrali pretsjednika i potpretsjednika, a za zapisničara odredio čika Fiću. Ja ću već njih, slavu im veselul- Pozvali odgovorne stranke— Mi smo tovarni list za ovaj vagon krompira, kaže pretstavnik »Voćara« odmah predali preduzeću za kolonijal Narodnog odbora IV rejona. - A mi smo kaže rejonski pretstavnik taj vagon krompira razdijelili našim prodavnicama. Sigurno su ga građani već i pojeli— Pa šta је to? pita se komisija u čudu. Uhl uzbuđuje' se čikoRća. Oni su nečiji tuđi vagon istovoriliIzišli svi na dvanaesh kolosjek, vide: vagon pravilno plombiran. Da ga otvorimo kaže šef! Presjekli plombe, otvoriJJ, kad tamo vagon prazan— Sta је ovo, Ijudi? Zar mi prazan vagon šetamo šest dana i šest noći sa kolosjeka na kolosjek, a tolika roba čeka na utovor. Je П to moguće? Da vidimo sa druge strane-, ___ A na drugoj strani, s naličja, plomba skinuta, samo kroz zatvorena vrata vui još porče kanopoI Evo, sa ove strone je istovaren, kaže šef. Čika Rćo, doj tovarni listČika-Fića stište pesnice i poletje u magacin: | Gdje је Čira, slavu mu veselu?l 1

BEZ INATA NEMA ĆATA

Poslije nešto više od mjesec dana uspiešno је završeaa prva faza pismenog razgovora između povjereništva za prosvjetu u Prištini i SNO-a Cuprija- Pisma su tekia otprilike ovako: 1) Dostavljamo prednji akt s molbom na postupak. 2) Vraćamo akt jer ne možemo da ga pročitamo- 3) Ponovo dostavljamo rečeni akt; vi ste u odboru, valjda ste pismeni- 4) Vraćamo akt: pismeni smo, ali na žalost— 5) Dostavljamo— pogiedajte malo bolje 6) Vraćamo— ne moŽflniA. I

i' inovEMBAR 1948

5