Ошишани јеж

РАЗМИШЉАЊЕ ЈЕДНЕ ОБИЧНЕ СРПСКЕ КРАВЕ

Још од доба Радоја Домановића, овејаног мушког шовпнпсте, у Србији влада дубоко уверење да су, у говеђем роду, за евентуално размшпљање задужени само волови. Е, неће бпт баш тако! И ми, српске краве, смо се, у међувремену, опаметиле и, како се каже, еманцпповале. Чак смо основалн исвоје, данас врло актуелно удружење Антифашистички фронт крава (АФК). И то у моменту кад још једино волови сматрају да су Срби, заједно са Францеком Туђманом, пре педесет пет година, заиста победили фашизам. Зато сам се и ја, у задње време, навадила да често и дубоко размишљам. За размишљање користим сваку прилпку, а нарочито

време преживања. Људи моји, само да знате како се уз преживање лепо медитира и размишља. Да сте, којим случајем, и ви преживари, верујем да бисте далеко догурали у својој духовној надградњи. Па би свет гледали кроз зелену траву и шарено цвеће, а не кроз зелене доларе. И тако, размишљам ја, размишљам, размишљам... Вероватно се питате: о чему би толико једна обична крава могла да размишља? А о чему ће, питам ја вас, Срби и српска говеда друго да размишљају него, зна се, о политици. Па, окрени, обрни, закључила сам да су за катастрофално стање нашег говедарства главни кривци обични српски волови, То вам је егзактно утврђена чињеница. А чињенице су чињенице, и ту нема збора. Ето, рецимо, поверава ми се, пре неки дан, једна моја добра пријатељица (име и адреса познати редакцији), иначе, крава на свом месту и млекуља на гласу, са импозантним секси вименом, без силикона:

-Имам силан мерак на једног расног и неодољивог бика, из комшилука. Али, не могу, сестро драга, ни за трен да се одвојим од оног мог вола. Дође ми, мајке ми, да просто полудим! Из овог њеног случаја, крава склона логичком размишљању може да извуче најмање три поуке. Прва поука нас подучава како настају фамозне "луде краве", што двоножни расплодни бикови, из ветеринарског крда, са својим сурогатбризгалицама, никако не могу да упасуље. Дуга поука указује на разлоге због којих је све мање и мање телади, што је већ довело до тога да нам је говеђи фонд преполовљен, а фонд телећег додатка да је начисто испарио. Трећа поука објашњава хроничну несташицу млека у продавницама, Јер, ако се кравама стално ускраћује, и оне, природно, почињу да ускраћују. Елем,инкриминисани волови данас, као што је свима познато, готово да уопште и не тегле, за шта су, заправо, и створени. Углавном

■се налазе на неплаћеном одмору, па, својим присуством, у штали и на пашњаку, ометају посао бнковима. И, веровали нли не, сви они, одреда, у тој доколици, сањају - ни мање, ни више него - о свом врату окачену клепетушу предводника српског говедарства! Зато се неуморно, из дана у дан, вежбају у уметничком клепетању, ревносно настојећи да један другог натклепећу. Сва је срећа, у овој несрећи, inro'Je бела куга преполовила и домаћи ки фонд, па смо, практнчкно, на истом.И даље имамо исти број Срба по глави говеђег становника. Будући да сам тако успешно разбистрила фундаментална питања

унутрашње говеђе политике, на српским просторима, осећам се позваном да укажем на нужност изградње новога говечета, на путу ка будућем праведном крду и шведским јаслама. Нажалост, изгледа да умни и производни рад никако не иду заједно. Наиме, можда због интензивног ангажовања у разним комисијама и поткомисијама АФК, или због неумереног размишљања, тек, задњих месеци ми се све више суши виме, а млеко једва да цурка. Како по разговору између мог српског газде и сеоског ветеринара могу да закључим, вероватно ми предстоји одлазак на операцију у - Београдску индустрију меса "Славија 11 . По повратку са операције, ако све прође како ваља, у следећој фази свог умног стваралаштва, наумила сам да се мало поближе позабавим општесточарском и живинарском геополитиком. Излагање записао и обезбедио ауторизовање

Светомир МОМИЋ

кагрика^гура:

Љубомир СОПКА