Ошишани јеж

ОДЛЕТИ У ВАЗДУХ

_ ■ Окупљен ie народ да саслуша слово, Иослушаи п смеран ко прсд школском таолом, А учитељ мудрн предавањс држи: Полећемо најзад бутнимдирпжаблом! Желео је народ да лехи biicoko И дошлоје време да гажсља мпне, Правп је трсиутак да се најзад днгне Пробушенп балон у плаве внснне. * ДГт" ■ .Ш ■ "ш џ Ненријатељ рове споља н нзнутра Да пробушен балон нсће да полети! Заборавља npii томнаше особине: Да ие може нико ко мп да се сетп! • - V . 3- С,Ј- Ш » I,| . Г, • ■ ■■■■■■■■■...,Улазе у корпу Синђелића спнци, Ннједан не чека да га зову двапут. Одлетеће горе корпа дирнжабла Кад под корпом храбро потпалимб барут!

Карикатура:

Слободан СРДИЂ

ПЕВАЧ

Бије ме гпас да лепо певам. Једни тврде да сам најбољи у народним песмама, оним изворним, мераклијским. Други преферирају романсе, старе градске, евергрин, шлагере, Чуо сам и за заклињања да ми ни опера није страна, оне незаборавне арије које по правилу изводе врхунски певачи. -Да ти само чујеш како он пева! - колико пута је, у мом присуству, нека лепа дама дошапнула својој сусетки, благо се нагињући к њој и показујући очима на мене. -Мени причаш?! - казала би ова прекорно. - Откада ја за њега знам! Довољно је чути га и кад говори! Ноћима нисам заборављала тај сонорни глас, глас правог мушкарца, који те истовремено и милује, и узбуђује, и опушта. - било је нечег заљубљеног у њеним речима, не чини ли вам се? Временом сам упоређиван искључиво са најбољима. Нисам се ни сам задовољаврр тџЏњШа са сбичнима, мгње позпатитд, мој цзкг су били најславнији, златне ппоче, најексклузивниј|х, нфрвсхИкнфх пеаачких нафада. Чак и г.ссле cmjt мх конце рата ДрагаИа Стојиића, одржаваних сваког осмог марта у Дому синдиката. даме би одмахивале негоааним ручицама и говориле; " f| Ш -Јесте, лепоје, саака част, апи нисте чули... \ .■. Да, нису чуле мене! . \ Г И нису.Ја кајбоље знам да нису. И нећу их ни удбстојити да чују. Никад S Ја, наимв, нв пеаам уопште! Никад нисам певао. Mci дрбар глас j'e порледица тихневероваТнихприча и мога.не малог јруда даникада т ... зашвам, ни случајно. За дивно чудо, имар сам срећЈдаит, макар каД, ни|е росумњао. и довво у питање мој реноме. Зато ћу вврозагно иЈумрети као певач, као лева 1 ! који до г.оспедЉег часа није изневерио- своје верне и одушевљеНе обофваоцв. Ие слушапце. молкм' Тамап лссла 1 1 -

МЕТЕ ЗА ГАЂАЊЕ

Да ли је довољно умети За част и народ умрети? Илв је веће умсћс Дs/народ сачуглш од десреће? 'штизарје Жввети зар је нечасно? Зар народ иког овлашк Да ija доведе дффодаети? к Уетајте, мете за га|шве, Глаеајте за жи|о r к рађап.с! |/