Ошишани јеж

ЖИВЕТИ СВОЈ ЖИВОТ

Душко М. ПЕТРОВИЋ

У свакој нормалној држави на власт се долази победом на изборима. У нашој држави би се на власт могло доћи и победом на изборима, али се углавном долази: или победом на изборима лица и ствари која у одређеном периоду уживају наклоност апсолутних политичких субјеката данас и овде, или победом у фракцијској борби у оквиру коалиције, странке или партије на власти, или победом у револверашком обрачуну криминогених субјеката као непосредних извршилаца владајуће политичке воље, или на неки други сличан начин који афирмише нашу демократичност и политички плурализам. У свакој нормалној држави власт је смењива, што је уредно регулисано уставом и законима, а питање је части да сваки политичар обавезно поднесе оставку ако нешто крупније забрља.при чему нису ретки случајеви да онај ко жешће изневери своје бираче дигне руку на се. У нашој држави власт је смењива: или што је то неуредно регулисано уставом и законима, или што се изгуби на ванредним изборима лица и ствари која у одређеном периоду уживају наклоност апсолутних политичких субјеката данас и овде, или што се изгуби важна битка у фракцијској борби у оквиру коалиције, странке или партије на власти, или што се страда у револверашком обрачуну криминогених субјеката као непосредних извршилаца владајуће политичке воље, а питање је части да сваки политичар обавезно поднесе оставку ако нешто крупније забрља неко од његових претпостављених у тој истој власти, у странци, у партији или у групи криминогених субјеката као непосредних извршилаца владајуће политичке воље, при чему нису ретки случајеви да онај ко жешће изневери своје бираче - дигне руку на народ. У свакој нормалној држави политички разлози за оставку, за смену или за дизање руке на се - нису и не могу бити изван права и обавеза политичке функције на коју је неко изабран, чиме се чува приватност, лична и грађанска слобода сваког грађанина, па и оног који је доласком на власт постао јавна личност, али тиме није престао да буде породичан човек, који има пуно право да све своје породичне проблеме решава на свој начин, да се дружи и пријатељује с ким и како хоће... У нашој држави политички разлози за оставку, за смену или за дизање руке на се - јесу и могу бити само ван оквира права и обавеза политичке функције, јер онај ко се дочепао власти јесте постао јавна личност, али тиме није престао да буде и породичан човек, па, дакле, има право да брине о својој фамилији и пријатељима, да их запошљава и распоређује на функције и положаје и да, чувајући своју приватност, личну и грађанску слободу, као што је чувају и грађани

му установе, институције, земље и градове, да улази у ратове у којима не унествује, и да у њима побеђује и онда с правом додељује заслужена ордења и колајне онима са којима се дружи и пријатељује и који, као и он, верују да ништа што се на власти учини не може бити разлог за оставку (кукавичко повлачење) или за смену (афераштво и изазивање нереда у савршеном поретку), али да указивање на такво нешто може да буде разлог за дизање руке на народ, као што је то код нас већ толико пута и било. Чему нас учи ова прича? Ова прича нас учи како се у свакој нормалној држави живи прилично једнолично и монотоно, а само је код нас разноврсно и увек интересантно. П.С. У свакој нормалној држави у којој би 6ипо као што /е у нашој држави, они више не би били они, него би били ми, као што ни ми не бисмо били ми кад бисмо живели у нормалној, а нашој држави. Ми у нормалној држави живимо само кад не живимо у својој, кад имамо и право и могућност да изађемо из ње - као туриста са повратном, или као срећник са картом у једном правцу!

Карикатура:

Лука ЛАГАТОР