Ошишани јеж

ПОРТРЕТ 3А НАШУ СКИЦУ

Милован ВРЖИНА

Ми живимо на ушћу двеју река испод Авале, где се, у ствари, једна река улива у другу. Код нас се подземље испело на површину, а врх нам живи у подземљу! У нашој земљи два добра никад не иду заједно, јер је сумњиво окупљање строго забрањено. Наши најпознатији политичари свуда су добродошли, изузев код нас и у иностранству. Ми смо народ који све може да уради, како себи тако и осталим својим пријатељима и рођацима, али га мрзи. А кад нас нешто, или неко, мрзи, тај је надрљао! Многи се народи још нису били ни родили кад смо ми били већ старији људи, кад смо јели кашиком и виљушком... Додуше, и данас има појединаца који се код нас користе тим старим, готово заборављеним прибором, али неће ни они дуго... И њима ћемо ускоро доакати! Кад ми кренемо да правимо Велику Србију, онда од идеје до реализације изгубимо више него што бисмо добили да уопште нисмо ни кретали да је правимо. Ми смо пет векова били под Турцима, готово обесправљени, а данас - Турци имају сва могућа права! Код нас нема политике двоструких стандарда, а кад је стандард у питању ту је све - дупло голо! Ми никад нисмо успели да поделимо другима онолико - колико смо успели да поделимо себе! Наша народна власт има везе са народом још једино преко пресечених врпци... Кад код нас реши да победи разум, то значи

да морају сви да изгубе! О нама се у свету полако мења слика, али им и даље у извештајима са ових простора смета тон! Наша полиција је најшколованија, мада још увек има појединаца који хватају на снагу. За наше судство чињенице уопште нису важне. Оне се чак и не појављују у судским процесима. За многе земље Европе, па и света, ми смо једна од најинтересантнијих земаља... Зато нас и обилазе! Додуше, у великом луку, али нас ипак обилазе. Код нас је стање неиздрживо, али се некако ипак издржава, за разлику од благостања у другим земљама које се, очигледно, не може издржати, па њихови представници долазе код нас под пуном ратном спремом, изговарајући се чланством у неким мировним мисијама. Наши људи слободно могу да путују, под условом да нису пошли у иностранство, на неки митинг, на Косово, у Црну Гору, у Пожаревац, или на нека друга места, јер су то наше светиње, а у посете светињама се иде организовано, преко синдиката. Ми знамо да живимо у најлепшој и најслободнијој земљи на свету, а ко у то не верује, или не гледа Дневник, или је време да посети свог психијатра. Онда ће прогледати, и све ће му бити јасно. Видеће да вредимо бар за двојицу... Признаће да смо ми у праву. А кад смо ми у праву, не може нам нико ништа.

Карикатура:

Дарко ДРЉЕВИЋ