Ошишани јеж

ТО СЕ ЗОВЕ СРЕЋА

Гордан I\Л ихи"ћ

Истим путем, низ, кроз брег исто крто лишће платана, спусти се Раде мотоциклом до млина, Чим спази камион са сликом коња и оним великим словима saloon типа, обузе ra милина као да се после много времена враћа кући. Каубој се купао, боље рећи рибао четком, седећи у пластичној округлој кади; из пене је вирила само дебела цигара са угашеним врхом. Мотор стаде. Мика искоса погледа Радета, чак мало устукну, апи јој Каубој, обрисавши пену са очију, намигну; - Нарани га. Помогао ми да излепим плакате, Па прожвака мокру цигару, узапуд вукући ваздух кроз њу да је разгори. Раде прискочи са шибицом. Запали му. Он са задовољством цугну два-три дима, гребући обема рукама насапуњано чекињаво теме. Онда дохвати лончину и пипну прстом воду са ватре: - Разлади мало. Рада досу хладне воде из кофе. Поли му, Родни се диже, го голцат, дахћући ослобођен штроке и зноја. Узе боцу колоњске воде, наштрца се, па поче да се трља жестоко великим жутим пешкиром. Одједном дрекну: - Коњу! Остави то! Магарац са цигаром у зубима зажди иза камиона Раде задивљено прогута пљувачку, а каубој изађе из округпе каде гунђајући: - Научиш га да пуши због посла, а он ти после редовно краде цигару, поче да се облачи, извали се потом у столицу за љуљање и посади Мику у крило. - Седи, шишко - рече Радету. - Што стојиш? Раде седе, Није му падало напамет да једе у његовом присуству, као да 6и ra тиме увредио. А каубој загњури нос у Микин врат, проњуши добро свуд около, лепећи, где му се год свидело, по један врућ пољубац, - Анђео! Анђео! Па жестоко зевну, пљесну Мику по туру и окрете се Радету. - Да те исплатим, а? Е па, ево! Јеси све излепио? - Све, - Ждрака ли народ? Раде кпимну главом.

- А кад ћеш да ме питаш? рече Каубој заваљен у платнену столицу на којој је позади писало РЕЖИЈА. Пућкајући дебели цигар и пребирајући набубреле палчеве, подиже поглед и упитно погледа Радета, - Шта? - рече Раде збуњено. - Да се не фолирамо. Није ми први пут. Ишло је за мном таквих двеста. Питај, па да ти одговорим. Раде се збуни још више. Откуд је каубој знао шта он мисли? Прогута пљувачку, стави примљене nape у џеп, па, не знајући ни сам шта да учини, поче да трља прљаве крајеве мантила један о други. Поцрвене и осмехну се, заклимавши глупо главом. - Па - рече, и језик му се одузе, - Па - рече Каубој. - Ти би се радо запослио код мене? Раде са олакшањем испусти ваздух из згрчених плућа, климну главом брзо, - Па шта мислиш да сам ја? - рече Родни. - Покретни биро за запошљавање? Радету се плућа поново згрчише. Лице му посиве, он слегну раменима. Каубој се ували удобније у столицу, опружи ноге и опипа два болна пршљена на кичми. - Шта знаш да радиш? Шта си? - Водоинсталатер - рече Раде, Родни престаде да трља врат, окрену се ка њему, одмери га први пут целог. - Сјајно - рече и поново заби цигару у зубе. - То ми баш треба. Ко луд сам без водоинсталација. Данима се већ домишљам како да себи приуштим једног таквог стручњака, и, ето, баш ти наиђе! Ау! То се зове срећа! - Добро. Извините, И окрену се да пође. Угледавши његове сулундар пантапоне и црне, штрокаве глежњеве из старих тенис патика, Родни прогунђа: - Кад тражиш посао, бар се окупај, Буки. Раде седе на мотор, погледа Мику која је простирала веш иза кола. Магарац је вирио иза чаршава жваћући цигару која се још пушила. Боже, помисли Раде, како би ми ту било лепо. Попе му се

кнедла у грлу при помисли да је можда он на олак и глуп начин прокоцкао шансу да се убаци у ту сјајну трупу. Шта би рекао стриц, цеви и говна, плус вода, грдна вештина! Али он ту ништа није могао: у дому, за оне четири године, терали су га да учи баш то. Упали мотор, начини круг да их још једном све види. Промакоше кола, веш, Мика, магаре, каубој у столици РЕЖИЈА, шпоретић, крофне, коњи у позадини. И одједном, не верујући очима, угледа Каубојеву руку која га је звала. Застаде, провери да ли је добро видео. Рука га поново позва. Он' угаси мотор и потрча заплевши се у дуге скутове мантила. Стаде без даха пред Каубоја. - Седи - рече Каубој. - Нека - рече он, али видевши да Каубој очекује да се његов налог изврши, послушно седе на хоклицу крај крофни. -Требо 6и ми шталски момак - поче Каубој, па с досадом зевну и затвори очи. Дисао је као да ће заспати. Раде задржа дах. Најзад Каубој настави: - Тако, лепљење плаката, тимарење, и све што тражим. Отвори очи, протеже се, са гађењем пљуну изгрижену цигару. Узе мало млека, прогргољи грло, и застење: - Па? Пристајеш? - Разумем! - рече Раде. Душа му је кликтала, крв груну у образе, и не могаде да се уздржи него пљесну рукама. Погну главу, промрси косу да се смири, па устаде и рече, трудећи се да му глас буде што сигурнији. - Могу одма да почнем! Каубој се наслони на леву руку, десном му показа да опет седне. - Јеси икад игде наступо? -У чему? -Уметнички. Бојећи се да му тај нови услов може засметати Раде брзо бупну; - Јесам. - Де? И одговори одма све, да ти не извлачим речи клештима. - У дому. У хору. Каубој уздахну. - За 1. ма] - рече брзо Раде - за Дан Републике, Седми јули, Нову годину и увек кад је требапо.

Каубој зевну: - Јебе се народу за хор. Знаш све што не треба. Мика приђе са празним лавором, он је обгрли и метну на крило: - Ево - реци и сама. - Шта теби значе хор и водоинсталације? Она се насмеја: - Ништа. - Чуо си. Мика устаде и оде да пере косу. Каубој обуче кожне чакшире, разгиба се: - Да те не држим у неизвесности, примљен си. Али прво једно предавање има да ти одржим, јербо мора штошта да ти буде јасно. Ако будеш паметан, купуј оно што знам, а не ко оне будале пре тебе, зараде црвендаћа и збришу. - Ја нећу - рече Раде. Мене занима. - Онда, отвори уво, купуј. Он у трену направи салто, и јест да при том помодре. а уста му добише пепељасту боју - али подиже прст и гласно рече: - Народ те цени само ако знаш нешто више од њега! Ко иде са народом у корак, најебо је! Све што радиш, ради друкчије и боље од њи! Јасно? Раде климну главом. - Даље. Психологија. Народ увек мораш утуцати из прве у главу. Знаш шта ја први викнем кад дођем у нову варош? ЧОВЕК СА ФИЛМА МЕЂУ ВАМА! И готово! Он навуче чисту кошуљу; - Одма знају де су они, а де сам ја! Зашто? Зато што им је јасно да народ није са филма, а ја јесам! Је л могу да гледају свакога дана таквог? Јок. Онда, морају да плате. И тачка. Узе марамче, ново, чисто, веза га око врата. - Треће. Тајна масе је што воли снагу, Највећем броју народа тате нису добре, Слабићи. Ти ћалци, породица - знаш већ - прдоње, ситне рибе, шуше и томе слично. Слушају друге целог живота. млате жене, губе лову, грде децу и све около, живот прође и ништа не успевају да створе. Зато народ у деведесет одсто случајева жели новог тату. Који све зна, све може, којем се верује. И кад тај нови тата дође, сви се упишавају од среће. А то сам - ја! Одједном као да му досади да прича, леже на душек и дубоко уздахну. - Очисти испод коња, истимари и прошетај. Раде се одмах упути тамо. Узе лоћату и метлу, навали да чисти балегу.

14