Ошишани јеж

Све с људима. Не прича он о калајисању и о машицама и о косијерима. То раде синови: савијају вријесла, праве матаре и сулундаре. Он кафу и ракију. Пита: хоТе ли потрајати суша? Има ли шта новије преко радија? Отуд јављају да је у току Пленум Партије, а ми дозволили да се за то интересује Селим Г абељ! Иде Селим преко села, Скида шешир. Удебљио глас: - Добар дан, домаћине! Као да очекује да му се каже: - Добра ти срећа, газда, У Морачи, тврдој качаници, ђе турско уво није ноћило откако је Мина Војвода бринуо Асанбега Мекића, ту на Ћешетине! Овај не збори с овим, онај љут на онога, а са Селимом сви добро. Селим добар, не смета им. Ни четник ни партизан. Нема борачку пензију. Једнога дана неко рече да Селим паше пиштољ! - Ај, не изнаоди, боготи - одмахнуше. - Није, но пришио медаљу Обилића! - спрда се други. Прође још који дан, а неко рече да је Селим показивао пиштољ људима код мотела и вадио метке - како се жуте: девет комада. - И пиће хтео да плати! - додаје неко. - Свако смо чудо виђели, па и то да видимо! - Још да настави капу црногорску, па да га бирамо за одборника! - Ионако је све пропало! Радисав ћути. Све зна, иако му нико не казује. Једнога јутра, зовну Радисав Селима, па вели: - Ај, соколе, да ми присијечеш нокте онијем твојим маказама за тенећу. - Ево, сад ће Зењил, мој син. - Не, не син! Ти да ми прикинеш нокте! - Зењил боље види, газда Радисаве. -Ти си мени добар. Више вјере имам у тебе. Брани ое Селим: не 6и он, али нема куд. Старац не попушта. Узима Селим оне велике маказе за лим. Кида му нокте. До живаца. Како га одсече, лине крв. Трпи ђед Радисав. Боли као у око. То су маказе за ластру, а не нокте на рукама, Кад заврши, ђед погледа крваве прсте, па вели: - Е, фала ти! Сад се спремите и чергајте одовле! Довече да вас не видим! Збогом! - Како, пријатељу? - изненади се Селим и побуни. - Јесмо ли рекли до Ђурђева дана догодине... Радисав само махну крвавом руком, као да му тиме пресече глас. 1/1 сагну се под наслон да ложи ватру. (Из рукописа Г услар на хармоници)

ЖИВОТ ВИТА НИКОЛИЋА

Живот за песника Вита Беше од решета и сита Опак ко љута бритва! Живот једва тиња Живот као гриња А не као светиња! Живот као шут Ломан као прут Оде на непут! Ништа добро Hiije Ко дим из симсије: Сунце, хладно ми је! Мислио на жиће Загледан у пиће А тамо не свиће! Живот ненад сије: Сунце^хладно ми је!

Жарко Ђуровнћ

31