Ошишани јеж

ПРОФАЈЛЕР

Душко М. Петровић

На шта личимо после свега што смо преко главе претурили, можда се и нема за ким зажапити, али да има рашта - не да има, него се иоле поштен пожалилац и плакалац бар за трианаест година не би утешио, бар колико ми, ево, не престајемо. Али! Није да баш и свет, а и ми овде по кући, немамо због чега и да се слатко насмејемо. Зар није и више него смешно кад се онај кострешчић онако, из петних жила, упиње да оправда своје министровање, па по домовима здравља и болницама препада докторе и сестре убеђујући их да имају што немају, а да комедија буде већа, они, мученици, говоре да верују више њему у то што говори, него себи у оно што виде. Знам да је у ово тешко поверовати, али сам се пре неки дан стварно од срца насмејао кад сам испред солитера у којем, на жалост, станујем чуо пензионера како кликће; "Ајд сад да ме неко упита шта ће ми сто литара млека у замрзивачу! Сад кад је млеко поскупело! Гукни сад, голубе; сад кад ја могу прст у уво, а ти у редове!" Нема га, вала, коме не 6и било смешно и да види и чује председника владе који не да кликће, него и виче, и руком к'о сабљом димискијом млатара, галами како је "ова влада испунила све што је обећапа", а и он и тај народ у Крагујевцу, који га тако помно слуша, знају да је та иста његова влада испунила само једно једино обећање, само оно што j‘e 2. августа 1994. (на Светог Илију. безбожниче!) обећала: да ће "прекинути сарадњу" са Србима преко Дрине - ако не ураде онако како им је Велики Брат поручио. Прекодринска браћа не могоше тада против себе, па ови заиста испунише то што обећаше: ударише границу на Дрини (ено је и данас, стоји као најтврђи споменик српском братству, јединственом у свету), а ударише им и санкције, српскосрпске, десет пута горе него што је свет увео Србији јер се мешала у послове свог народа с оне стране Дрине. При свему томе, роде, треба знати и не заборавити да је и тај галамџик отуд дошао, преко Дрине, од Книна!

Карикатура:

Никола ОТАШ

ГЛАСАЧ

Д. Минић Карлос

Типичан српски гласач се препознаје по томе што не верује у тајност гласања. Зато листић крије и иза паравана и испод мантила док пише. Гледа да не оставља отиске прстију. Једном, само једном, кад је гласао против свог уверења, испред саме кутије је прогутао листић, како не 6и пао непријатељу у руке. Чврсто је убеђен да право гласа треба одузети женама и млађим од четрдесет година. Женама јер су превртљиве, а младима јер почињу да мисле својом главом и не уклапају се у лик просечног српског гласача. Убеђен је да брачног друга треба држати под строгом контролом у току гласања, па је неколико пута био опомињан од стране комисје да се удаљи од паравана, иза којег гласа брачни друг.То му је било увек сумњиво, па је и рад комисје довео под сумњу. После обављеног гласања, није напуштао гласачко место, па је опет опоменут. Питали су га “ Шта радите овде ?", Одговорио је "Посматрам". Ви сте, дакле, посматрач". Да". А испред кога?" "Испред себе, а посматрам и иза себе ." У кафани се увек хвали како је исправно гласао и како су то показали каснији догађаји.На питање:Па, за кога си гласао? Одговарао би :3a кога треба! У гласачку недељу ујутро упаради се по пропису:6ела кошуља, машна , а из ормана извлачи парадно одело са уграђеном значком. Једно време је, после бријања, стављао “брионе", а после распада СФРЈ - "питралон". Избегава да се на бирачком месту појави са својом пунолетном децом, како 6и и на тај начин показао дистанцу према њиховом избору. Брачног друга ниједног тренутка не испушта из вида. Последњих година је мало разочаран у свој избор, па је решио да покаже зубе. Кренуо је да заокружи противкандидата, али га рука није послушала: отргла се контроли и сама заокружила оног јединог. Није се наљутио на сопствену руку: погледао је нежно и прошапутао "Руко моја, зелена јабуко". Знао је да је опет његова судбина у његовоЈ РУЦИ-