Ошишани јеж

Пријатељи свих земаља, уједините се!

"Да је иђе брата у свијету, да пожали - ка да би помога"

Да се смејем ил' да плачем - не зна се до чега ми је мање стало. Исто тако, не зна се је ли смешније или је тужније ово с пуковницима. Некад су они који су пукли ходали улицама и причали, и причали, и сами са собом се свађали, а сад се добар дио таквих причалаца сакрио иза мобилног, па пиче ли се - пиче, јуначе; сатраше се, сагореше у неравноправној борби са самим собом. Пуковници које је ова власт произвела, пуковници који су за ањеног добра, за њене лепоте и мекоте пукли, пуковници који су изгубили рат нерава и памети у сукобу са овом дичном влашћу, а немају мобилни - побегли су главом без обзира, одметнули се у шуме и пропланке, па тамо на миру сами са собом причају, па се тамо сами са собом свађају, кад већ не могу с овим овде, овим монолитним! Да ли им је мање до смеха или до плача не знају ни они којима је власт - по надлештвима и неуспешним државним фирмама ударала чврге, чвоке и фрљоке, завртала руке и ложила ватру на прсима, оним најокорелијим и

најтврђим je, верујем, и гују присојкињу у недра пуштала, само да добровољно потпишу кандидацију за најодговорнијег друга (за кога ће, ако за њега не би!?), само да допринесу општој смејурији: да друг добије више предизборних потписа, него што ће добити гласова на изборима. Ако их буде? Не зна се више ни како 6и ко (ако 6и икако ико) реаговао кад се сазна одговор на питање: хоће ли пре званична Србија успети да истера Црну Гору из Југославије или ђе пре званична Црна Гора успети да истера Југославију са територије која јој је привремено поверена... Смех до суза или само сузе? О новцу неђу, не зато што нит га имам, нити бих управљати њиме знао и кад бих га имао, него зато што се одавно овде зна и ко пије, и ко плађа, а не зна се само којом све монетом до сад нисмо плађали - ни криви, ни дужни. Додуше, да није страних валута, којима на Калениђа пијаци и парадајз и паприке, а некмоли шта веђе, плађамо - не 6и се могло казати да свет овде уопште и сврађа. Наврате повремено и неке

вести из нормалног света (као: неки министар усро ствар, па поднео оставку; или: пала влада, јер није остварила што је обеђала; или: поскупео хлеб и народ га седам дана није куповао, па власт морала да врате цену на ниво нижи него што је било...), али ми на све то с неверицом гледамо, као што с неверицом гледамо и на миленијумски самит на којем је сто педесет држава било на једној, а само ми на другој страни. Тачније, ми смо и били, и нисмо били (опет оно: ни за плач, ни за смех) званична Црна Г ора је била, а званична Србија тј. југословенска Србија није била. С нама који смо били - били су они који су били, а с нама који смо остали - остали су наши пријатељи свих земаља: Кореја као таква и либијски и ирачки Садам као овакви. Бољу подршку овом нашем нисмо могли ни да пожелимо.

* Цитат је по сеђању; Торски вијенац" ми је неко однео и не врађа, а не бих да иког питам - да не налетим на неког ко је Црногорац више него што је то подношљиво (нпр: онај што је за потурице казао дисиденти).

i/cjhNwq i Ahcr гчарика i ура;

lAlNlhn Г* I CrmWLirVC»M U IVIHUU U I СФНПиОП П