Ошишани јеж

НаSтРАНо ЋОше

”Дужна као држава, тражи пријатеља у невољи. Ако имаш добре намере и доста новца - јави се”. /Хало огласи, "она тражи њега"/

"Допадљив, карактеран, одговарајући Београђанин /34/184/85/ тражи жену због потомства. Ако си лепа и здрава, јави се да ми родиш дете," /Хало огласи, ”он Јражи њу"/

"Вибро набијач жаба,-40К\*/!” /Хало огласи, "машине и алати"/

"Немачки врабац диже 500кг на 7м висине, а 250 на 14м," /Хало огласи, "машине и алати"/

"Афричког папагаја - какаду - старог год. дана, мењам за техничку робу исте вредности.” /Хало огласи, "разно"/

"Продајем светлећу рекламу жмачомен’ и пластичне очи за крпене лутке” /Хало огласи, "разно"/

Таздарица самица, издаје собу за две самице са ТАпећи,” /Хало огласи, "собе-издавање"/

"Фризерском салону потребна радница са искуством за жене,” /Хало огласи, "запослење-занатство"/

ХАЛО ОГЛАСИ /1998 год

Приређује:

ЈС s 0 Ф # 5 u 0 Ifl 6 I ф 0 s

ДАНИЦА У ЛИФТУ

Дана 3. маја 1995., око 13:Г5, у једној од сиво-суморних вишеспратнида Новог Београда, наша јунакиња, Даница Б., остала је заглављена у лифту, пошто је претходно решила да крене у обилазак изложбе у центру града. - Комшинице Дано, хоћете ли да вас нечим забавим? предусретљиво је упитао Радојко, комшија из дијагоналног стана, којн већи део свог живота беше провео у Француској и Канади. - Не, хвала. - одговори Даница мртва-хладна! - Али, ако можете позовите ми Нецу из приземља. - Неца је живео у приземљу и из незнаних разлога полагао је право на кључ лифта. - Како да пе. - рече Радојко и оде. - Ивана, сине, јеси ли ту? - упита Даница своју ћерку. - Ту сам, мама. - рече Ивана. - Неца стиже за пола сата са посла. Тако кажу Дуца и Маца. - рече, враћајући се са приземља, захуктали Радојко. Маца је била Нецина жена, а Дуца син. - Море, пичка - рече Ивана. Радојко је згрануто погледа. Даница поче да се забавља отварајући и затварајући унутрашња врата лифта. Беше 13:45. У међувремену остатак комшилука био је принуђен да иде пешке. На тренутак из своје гарсоњере излетеше Милена и Мнле, са своје двоје деце* Миленином мајком и трочланом породпцом избеглица из Дрвара. Kajf су видели да у лифту није нико њнхов, вратише се у стан. - Ех, Боже - вајкао се Радојко - у Канади су лифтови. пространн, миришу, има клупица да се седне, има човек новине да прочита, просто ти дође милина да се заглавшџ.Утом се крај лифта створила Даницина млађа ћерка Миља. - Миљр, сине, прнђи. - рече Даница као да је била на' самртничкој постељи, а не у лнфту. Миља приђе. Било је 14:25. - Како је било у школи? - упита Даница брнжно. - Добро. - рече Мнља жваћући. - Шта то једеш, сине? - Сендвич. - рече Миљц. , - Па једи сармице од зеља, скувала је мама. - Нећу, сад ми ништа не можеш. - рече Миља и оде напоље. Утом се нешто зачу. -То је телефон. Ивана, сине, иди јави ~ успаничи се Даница из лифта. - Хало. - Могу ли добити Даницу? - Не. Она је у лифту! - Ау. А хоће ли доћи сутра на посао? - Чекајте да питам. Хеј, мама, жоћеш да идеш сутра на посао? ■ - Па ја-бих, ако изађем из лифта, - била је рптимистична Данцца. - Каже да хоће, ако изађе из лифта. - Аха. Добро, довиђења. Поздравите је. - Добро.