Ошишани јеж

МАРЕНГЕЊА

”У .. %/ подне пију пиво, после посла nnjy пиво, онда посрћу кући да би тешко хркали пре него што се пробуде са стршним мамурлуком”, рекао је мој другар о активностима у слободном времену ' мојих земљака, Зимбабвеанаца,ј нарочито мушкараца. Онда читава ствар! почиње од почетка, у покушају да се победи* мамурлук. , ”Избегни мамурлук, остани пијан”, гласи s локална налепница за кола. ј Има једна прича о оцу који би се увек постарао да се кући врати пијан, тешко баздећи на алкохол. Његов синчић би увек ocehao пиво сво док није почео да мисли да је то посебни' мирис нјеговог тате. Онда је једнога дана дечкић пролазио поред пивнице одакле му је тешки смрад традиоционалног пива ударио у нос. "Мамице, могу да осетим да је тата овде”, приметило је невинашце. ”3имбабвеански црнци не знају како је лепа њихова замља”, пожалио се једном председник туристичке организације. Овај постарији господин j’e запослен да се постара да се Зимбабвеанци, нарочито црнци, диве лепотама своје земље. Надао се да ће на крају они, уместо да иду ”кући” (кумусха), посећивати туристичка места напуштајући одлазак кући што подсећа на еру владавине белаца пре 1980. Тада су црнци без икакве сумње знали да су дошли у град да буду радна снага за индустрију белог човека и путовали су натраг у своје сеоске домове да се одморе и буду још једнрм људска бића. Стари господин једноставно не може да процени да се афричко осећање слободног времена можда не поклапа са европским смислом радости живота. То је такође ствар естетских разлика. Они не маре за чудесне воде Муси Ва Тунја (Дим који грми) - Викторија водопада, који ричу и грме да узбуде и најпоспанију машту. Не маре за чуда великог зимбабвеанског националног споменика и његова древна архитектонска узбуђења. Не маре за лепоте планина и брда Источне планинске области, за коју се говбри да је лепа преко целе године. Црним Зимбабвеанцима није стало да проведу целу недељу зурећи у грмеће воде водопада или рад у камену Великог Зимбабвеа. Не, није то њихова шема ствари. Зимбабвеански мушкарци су углавном у стању непрекидног пијанства, не пијани од рада или других страсти, већ пијани од правог алкохола. Зимбабвеанац је или пијан, или баш у

тренутку да се ora-ije или се опоравља од пијанства. То су наша три стања бивствовања, зимбабвеанскнх мушкараца, и црних и белих. Недавно су двојица испћчутура сажели ову алкохоличарску драму изазивајућн један другог на такмичење у пијењу. Сцена је била један бар у малом јужњачком граду Масвинго. Пили су све док нису пали у несвест. Морали су да их однесу у болницу где им је алкохолно пиће извучено из вена које су садржавале више алкохола него људске крви. Упитајте било ког Зимбабвеанца о његовом слободном времену и добићете фасцинирајуће одгбворе.”Зурење у воду која пада са стене није моја идеја уживања у животу”, казао је један пословни консултант. Његова компанија га је одвела на језеро Кариба туристичким бродом на три дана. Није било ни сенке уживања на његовом лицу када се вратио. У земљи чија су највећа стамбена насеља саграђена углавном за мнгрирајуће раднике, већина Харареанаца нема другог начина "убијања времена” осим пивнице или бара. Једва да нма цкаквог простора у стамбеним насељима или квартовима за било шта креативно или релаксирајуће. Куће су крцате као увећане кутије за шибице набацане без икакве нмагинације на фудбалску падину. Деца немају простора чак ни да гурају аутомобилчиће или потрче неколико корака пре него што се врате с разбијеним носем којим су лупили о зид.