О грађењу железница узаног колосека : читано на састанку удружења српских инжењера и архитеката 24. априла 1902. године

извршивати «све радове, ма које врсте, без помоћи њихове = и да у будуће. неће закључавати зајмове по њиховој вољи, нити — = пак без разлога обарати цену наших папира. Е =

Да напоменемо, да је поставка, да ће страни предузимачи = градити ове пруге од километра по цени коју смо одредили — погрешна. Познато је свима нама, да је страним предувимачима пшљ: да експлоатшшу овакве мале државе, као што је Србија, и да у сваком грађењу у тим државама налазе подесно земљиште за многоструко увећање својих прихода, а на штету сопетвеника. За ово нам довољно дају примера: грађење пруге Београд—Ниш-—Ристовац; понуда Везена пи Сина о кана лизацији Београда; равни Хартлови, — Бартл-ови и т. д. који се сакупе у нашу земљу чим осете мам најмањи 1 каквог већег подузећа. ;

Жао нам је, што су нам непознате понуде страних кућа Гроње-а, Везена п Сина, приликом ових нових железница. ___

_Из свега овога изводимо: да је крајње време да се стран= итма стане на пут и осујети им свако тодузеће у Србији.

А да се то постигне потреба је: да се у Срошји образује. једно акционарско друштво за грађење ожелезница та у опште свит тетничкиг радова. А да је то могуће створити у најкраћем року сведочи добра воља грађана да новчано помогне сва подузећа која иду на унапређење трговине и индустрије. Ту је скоро образовано друштво за израду рипањеског цемента; друштво пигларско-керамичко; друштво Овчар - Каблар и т.д. Ми нисмо присталице, да се друштву које би се у тој цељи образовало даје концесија појединих пруга, но само да фунгира као предузимач — њихов извршилац.

По нашем тврдом уверењу, једно предузимачко акционајрско друштво са основним капиталом од најмање једног милијуна динара, у стању је да нам у року од 1! година изради све напред именоване пруге. Оигуран п добар интерес који би акције таквога друштва доносиле одмах у почетку свога рада — учиниће да се таково друштво створи у најкраћем року.

Држави пак, којој предстоје велики радови, као и појединим општинама и окрузима, иде у прилог да овака предузећа 5 од стоје стране помогну, јер ће једино тим путем доћи нај- | јефтиније и најсигурније до остварања њихових тежња и потреба.

Мисао ова није нова, није продукат једнога човека, но се о њој мисли од тодиког времена, само у равним облицима остварења. Познато је, да се округ ваљевски бави мишљу да при-