О демократији у Америци. Св. 1

=>

289

_ У случају апелата против пресуда канцеларије, канцелар ће извештавати суд о побудама своје прве пресуде, али при. саветовању неће имати гласа: а ако се апелује због погрешке у суђењу највећета суда, судије тога суда такође ће излатати побуде своје пресуде, алп неће учествовати у саветовању за прегледање пресуде. | |

2. Шредставнички дом има право оптуживати све цивилне државне званичнике за мито или утају, за злочинства или преступе; алп за то је нуждан пристанак већине свију изабраних чланова. у

Чланови суда којима је дужност да изреку пресуду услед тога оптужења, обвезаће се заклетвом или заветом, у почетку парнице, да ће судити и изрећи пресуду по доказима. Осуду могу изрећи само две трећине гласова присутних чланова. Казна која се има досудити може се састојати само у одузимању звања и проглашењу да је осуђени неспособан за вршење ма каквога звања и за уживање ма какве почасти или корпсти у држави: али осуђени може тада бити на ново оптужен, по обичним формама, и кажњен сходно закону.

8. Канцелар и судије највећега суда остаће у својим звањима док год их буду добро вршили (дитте соод Ђећаугопт),! но онп губе права на иста с навршеном шесдесетом тодином свога живота.

4. Највећи суд састојаће се из једнога председника, п две суђаје, али сваки од њих тројице може и сам 34 себе држати седнице.

5. Држава ће се законом разделшти на сразмерни број округа, којих неће бити мање од четири ни више од осам. Законодавна ће скупштина моћи од времена на време, по потреби мењати ту поделу. Сваки округ имаће по једног судију, који ће- се постављати петим начином и за исто време

__ као и судије највећега суда. Те окружне судије имаће исту

' Том се Формом обично сдужи да се изрази да су судије независне, и да своја места могу изгубити само услед пресуде.

О ДЕМОЕРАТИЈИ У Америци. 19