О задатку универзитета на просвећивању и моралном препорођају народа : (ректорска беседа говорена о светосавској прослави на Универзитету)

- НОЈЕ | С. УРОШЕВИЋ.

_ дубљег размишљања, неспособношћу наше нације за крупним културним пословима, неспособношту њеном за интензивним и истрајним радом. Међутим, ако би се дубљим опажањима потражили узроци овим фактима, онда би се видело, да они не леже у неком урођеном дефекту наше расе, већ у оној општој несређености са којом се сусретамо на сваком кораку у нашем државном, јавном и друштвеном животу и у одсуству оних битних услова културе, без којих је немогућан сталан прогрес ни у којем правцу. |

На прагу другог столећа нашег слободног државног живота, ми морамо, богатији знањем и искуством од наших претходника, радити боље и интензивније, да бисмо урадили више и брже. А као подстрек томе прегалаштву, нека нам служи ничим неприкривена стварност, да је наш међународни положај до невероватности тежак, и да, поред тога, пред нама стално стоје две тешке дужности: спасавати себе и своју државну независност, и спасавати Српство као племенску целину. Узвишеном позиву: „нек сваки врши своју дужност!“ ми ћемо са овога места, са Универзитета, савесно одговорити, ако радом својим учинимо; да нам народ буде просвећен, културан, економски осигуран и морално пропорођен. Јер само такав, он ће моћи издржати борбу која му је досуђена, моћи ће ширити около себе пространу сферу националног утицаја, и постати неодољив привлачни центар за своје отргнуте сународнике.

Са нашим данашњим културним и моралним багажом, то ваља отворено признати, ми нисмо спремни да одговоримо свом високом националном позиву. Ни школа, ни црква, ни општина, ни привредна и економска снага, ни све остало, не стоји нам на чврстим ногама; свуда се огледа један огроман дефицит у паметно срачунатој сређености, у професионалној спремности, у правилном и строгом појимању дужности и тако даље. Погледајмо, макар само у пролазу, неке од наших јавних установа,