О књижевности : са спроводном речју и допунама за ово издање

6

демократска, да се књижевна култура може сложити с демократским духом. (Мимогред буди речено, има ли боље потврде за оно што је горе речено, од те околности, да се полако почело веровати да је књижевно образовање анти-демократско?)

У Француској су и гтжењери, фабричари и индустриалцгс почели тражити да се на књижевно образовање обрати већа пажња. То је тако занимљиво и поучно да неће бити на одмет рећи две речи о том. У Француској је постојала одредба по којој су кандидати за Политехничку школу, који су на испиту зрелости полагали и латински, имали првенство над својим друговима који латински нису учили. Пре извесног времена министар је ту одредбу укинуо као „несавремену.“ Речени инжењери траже данас да се та одредба вратн поново у живот, и да техничари који знају латински имају и даље првенство при пријему у школу над својим осталим друговима. У својој представци упућеној министру 1 , Гиљен, председннк Управног одбора француских фабрика топионица, вели, да су Одбору „извесни чланови Удружења обратили пажњу на штету коју за собом носи министрова реформа“, да је услед тога Управни одбор ставио на дневни ред

1 В. „Фпгара“ од 1 децембра 1910.