О књижевности : са спроводном речју и допунама за ово издање

9

потребна, и ономе којн учи историјске и ономе који учи природне науке, и образованом човеку и научном раднику. Књижевно образовање има васгштну вредност. Известан посматрачки дар, један известан начин мишљења, врло високог реда, иду упоредо само с књижевним образовањем. У исто време, извесна општа знања, животно искуство, извесна виша и тања осећања, иду такође најчешће упоредо с књижевним образовањем. Књижевно образовање, то су тако звана ћитатога, образовање „хуманитетско", које је у старих било тако високо на цени. То красно име ; „образовање човечанско" , најлепше од свих, значило је у старих све најлепше особине човекове. Оно „није само љубазност, душевност, отменост и углађеност понашања“, но „још нарочито онај скуп знања и способности који, условљени вншом културом, одликују образована човека“, вишега човека. Друге науке спремају човека за његова разна, стручна занимања; књижевно му образовање помаже да се спреми за своје највише занимање (како је то лепо речено) за „занимање човека“. У ономе који тога образовања нема, извесне најфиније способности остају увек неразвијене. Такав човек може изићи учен човек, бити добар стручњак у свом послу, али ће изван своје струке бнти човек