О Народној омладини

37

из дана у дан су се укидали и задњи остади фор“ малних демократских слобода. Али омладина се и поред свега тога борила. Она се борила без обзира на терор који је владао, без обзира на главњаче и жандармске кундаке, без обзира на груба насиља која су сваки дан вршена. Најбољи, политички најсвеснији дио омладине, окупљени у Савезу комунистичке омладине Југославије, који је живио и развијао се под непосредним руководством Комунистичке партије, уносио је међу омладину свијест о потреби јединствене борбе у јединственој организацији против заједничког непријатеља младе генерације фашизма, за зајед" ничке циљеве младе генерације истински народну демократију. Маршал Тито је на I Конгресу омладине Југославије рекао о том периоду сљеДеКе: „Омладина Југославије показала је још давно прије рата, на дјелу, како неизмјерно мрзи фашизам. Када се сјена фашистичке немани надвила над свим народима Европе, омладина Југославије била је у првим редовима, ствараним за одбрану од огромне фашистичке опасности, за одбрану пезависности наше земље. Хиљаде младих југословенских младића и дјевојака било је бачено због те своје љубави према домовини и због мржње према насиљу и непријатељима нашег народа у југословенске тамнице и главњаче. Бацили су их они реакционарни типови који су довели наш народ до катастрофс априла мјесеца 1941 године. Још прије рата постојали су елементи антифашистичког борбеног покрета. Негђе је веК тај покрет био и остварен као на пр. па Београдском универзитету и Уједињекој студеитској омладини,