О Народној омладини

38

а свуда се је стварао кроз врло честе омладинске акпиЈе по предузећима, школама, универзитетима, селима. Избијалн су штрајкови шегрта и младих радннка. Вн београђани, сигурно се добро сјећате штрајкова шегрта у ~Икарусу“, ~3мају“ и „Гођевцу”. На средњим школама ученици су се организовали, нарочнто у литерарним дружинама, и кроз њнх су покушавали да и поред званичне школске политике пренесл 7 истинску ријеч међу омладином. Избијалп су штрајкови на средњкм школама у Броду, Сарајеву, Бијељини итд. Задњих годика пред рат почела је активније да улази у омладински покрет и сељачка омладина. Тај родољубнви антифашистичкн омладински покрет ниЈе могао да сприЈечп нн 14 деце,мбар 1939, ни 1 септембар 1940 године, када Је готово у свим иашим велнким градовима полиција пуцала на антиимперијалистичке демонстрације на којима је и омладина учествовала, ни 8 септембар када је жандармерија пуцала на омладинпе излетнике у 1 опчндеру. Омладина је већ тада дала многе своје омладинце хероје: Мирка Луковића, Босу Милгг ћевић, Бранка Петрушева, Жарка Мариновића, Крсту Љубичића и др. чија ће имена вечито остати у сјећањ} 7 наше омладине.

Iреба подвућн да већина тадашњих омладинских организација нису помагале развијање тог антифашистичког омладинског покрета. Оне су чак биле сметња, тежак оков, крји Је гушно сваку слободољубиву акцију, сваку акцију која је ишла за јсдннством. Врхови већине бивших омладинских организација крвно повезани са тадашњим режимима редовпо су ометали свакп покушај ствараља аптифашнстнчког јединства омладине.