О погрешкама у националној пропаганди. 1, Поводом књиге г. Петра Слепчевића Приватна иницијатива у националном раду : предавање држано у Женеви 29. априла 1918 године

и славе, која је име Србиново пронела кроз цео свет.

Баш и кад не би био више довољан « опанак који војује и гуслар који гуди» — као што на наше велико чудо г. Слепчевић каже — те им треба притећи у помоћ, боље је бити и нем него разваљивати оно што су опанак и гуслар већ саградили и још граде. « Слободни интелектуалци» треба да им помогну у том послу, али не идући путевима на које г. Слепчевић указује, јер ови воде размирицама и расулу. А опанку и гуслару ће се одмоћи, а не помоћи, кад се, око наше будуће државне грађевине, на којој они

еднако раде, само обилази у граји, свађи и уза-

јамном оговарању. Спасимо данас најпре наш народ, па ћемо сутра лако спасавати Демократију, ако је буде ко угрожавао. Јер ако нам западни демократи могу — као што г. Слепчевић вели —- отказати Југославију само зато што им још сад делом не показујемо да ћемо је уредити по принципу «друштвених идеала, демократских до краја,» шта ли ће нам тек рећи кад виде шта све радимо онда, кад је потребно изићи пред свет једнодушно и у братској слози!