О погрешкама у националној пропаганди. 1, Поводом књиге г. Петра Слепчевића Приватна иницијатива у националном раду : предавање држано у Женеви 29. априла 1918 године

у =

ругали јавноме Моралу и Правди.“ А и Правдаи Морал на нашој су страни. Зато, док не дође суђени час, док не падне одлука у овом страшном рату, радимо само оно што данас једино треба да радимо: тражимо слободу и јединство нашег народа, тражимо независну нашу заједничку државу. Само о томе и једино о томе говоримо свуда и на сваком месту. Тражимо од западних демократа да нас само у томе помогну, и не износимо пред њих питања, која се једино нас, а не и њих могу тицати. Говоримо пред њима једино о потреби нашег народа да се ослободи и уједини, не само ради нас него и ради општих циљева целог Човечанства. Немојмо се свађати ни оговарати. Не пањкајмо службене кругове наше по страној штампи, не причајмо о њима да стварају Драјфусове афере и да они неће оно и онако што цео наш на род хоће, кад сви добро знамо да те приче нисуистините. Јер те свађе и приче, та оговарања падају као нож у срце општој ствари нашој. Не помрачавајмо дело српског војника, који још пролева своју крв за општу ствар народну и који је, чак и после Албаније, знао пред Битољем потврдити ону далеку и високу белегу витештва

9 ће меопне Хогћен ће, придружио се овогодишњој прослави Видов-Дана овим речима:

« Прослављајући годишњицу Косова, годишњицу свога највећег пораза националног, народ српски показује своју чврсту веру у своје ослобођење национално. ја никад нисам био сигурнији него данас да ће блиски триумф савезничке ствари потпуно оправдати ту веру. Кад савезници не би подржали Србију, кад јој не би хтели учинити правду, зајемчити јој сигурност и независност у јединству с народима исте расе, онда би изгубили сва своја права да се сматрају као шампиони слободе људске. Они би изгубили ону моралну снагу, која им је дала могућности да остану чврсти до данас и која им једино може осигурати потпуну победу и трајан мир.» |