О погрешкама у националној пропаганди. 2, Поводом књиге г. Николе Стојановића: La Serbie d'hier et de demain : предавање држано у Женеви 18. јуна, 1918. године

ан Зои

разних непријатеља наше националне ствари. Једни су под ударцима тога искуства пали: били су толико поражени њиме да су дошли на мисао да се дело народног ослобођења и уједињења. може постићи једино тлјђом снагом и под туђим окриљем. Други, уверени да разочарању на Берлинском Конгресу беше једини узрок у недостатку спољних пријатеља!) држаху, истина, да потребне народне снаге за будућу борбу ипак треба подизати, само вероваху да то може битљм, и под режимом који је у Србији дотле владао.

Радикали се не слагаху ни с једнима ни с другима. С првима зато, што наш народ никад не би дошао до своје слободне куће туђом снагом и под туђим окриљем. С другима, опет, зато, што беху убеђени да је народна снага, главни фактор и да претходи пријатељима, а ту снагу, међутим, није било могуће подизати под притиском једне политички загушљиве атмосфере. Национална свест код народа била је потпупо будна и у највећем полету и тада, баш као и данас; али снага његова беше недовољна, и морално и материјално, да би могла привести срећном свршетку велико дело, нити су се могле, с разлогом, полагати наде да се ствар у том правцу може осетније изменити у ондашњем режиму.

Начело народности треба спајати са општим човечанским напредним појмовима, говорио је још пок. Светозар Марковић.

Пре него што приступиш ослобођењу брата свога треба да си сам слободан. Пред нама

" 1) Одмах по Берлинском Уговору, ондашња српска влада закључила је трговински уговор с Енглеском пре него и с једном другом Великом Силом. Енглеској је тим уговором дато право највећег повлашћења чему је

Аустро-Угарска била противна. То је био непосредни повод паду Ристићеве владе 1880. године.