О погрешкама у националној пропаганди. 2, Поводом књиге г. Николе Стојановића: La Serbie d'hier et de demain : предавање држано у Женеви 18. јуна, 1918. године

при

вијању материјалне и културне снаге свога народа, неће бити никакво чудо ако се, према

потребама новога, добаи према приликама које

:е то доба створило, понешто и одбаци од њетова учења. То неће битн изневеравање његових основних тежњи него еволуција. А нова,

демократска и велика. држава. наша, ако у име

Бога до ње дођемо, као што се сви надамо,

има се, пре свега, старати да одржи у снази основни демократски принцип, принцип реда,

пошто је плодан и користан рад само у реду могућ, и пошто је ред једина снага за одржа вање и унапређивање демократских установа једне земље.

Износећи, господо, пред вас све ово што сам рекао о радикалној странци, њеноме раду и њеним успесима, о успесима до којих она не би могла доћи бев помоћи самог народа, — ја то поново нарочито подвлачим — не могу пропустити а да вам још на овом месту овога, предавања не кажем, да је моје уверење да је све то добро знао и г. Стојановић. Он је интелигентан човек, пратио је догађаје и читао о њима, а и сам, у предговору своје. књиге (стр. Х) каже, да се, ради обавештења, обраћао директним изворима. При свем том, он је био толико необјективан као. да је намерно хтео завести странце, српске пријатеље. Та његова намера, видеће се доцније још (боље, као што се види и по његовом тврђењу: да би се радикална странка давно растурила само да је Обреновићи нису гонили (стр. 79). Сав разлог сталном одржању и снази радикалне странке, он је нашао у томе, а не у њезину демократском програму и раду и у њезиним успесима, који су уједно и Србијини успеси!

ж