О погрешкама у националној пропаганди. 2, Поводом књиге г. Николе Стојановића: La Serbie d'hier et de demain : предавање држано у Женеви 18. јуна, 1918. године

--+04 =>

софилска од осталих и да одбијаше сваки споразум 6 Бугарима» (стр. 8%). О томе: је ли

ад те странке одговарао имену, које је за себе присвојила, нема ни речиу његовој књизи, нити је из ње ико кадар дознати шта је та странка хтела и где је нагињала, кад је била «мање русофилска» од осталих и кад одбијаше «сваки

споразум 9 Бугарима.»

>

После убиства краља Александра либерална се странка поцепала. Јован Авакумовић, који је био председник либералне владе 1892. год., а по смрти Јована, Ристића и шеф странке, био је, такође, и шеф коалиционе владе, која се сутрадан по убиству краља Александра, образовала. Баш убијство краља Александра било је узрок цепању либералне странке. Уз Авакумовића. остало је само неколико угледних либерала: они који беху у вези са завереницима, као и Авакумовић. Сви остали прваци либерални одвојише се од њих у засебну групу, коју прозваше «национална странка». Авакумовић и његова група остадоше усамљени, пошто сви бирачи либералне странке приђоше националцима. У програму националне странке, односно спољне политике Србијине, предвиђаше се да се Србија, ради-остварења. њених националних циљева, има ослањатм на, Русију и на западне демократске народе. У практичну раду, прваци националне странке као да су били ваборавили на тај део свога програма. Бар је тако могло изгледати по ономе што је писала, Српска Застава, орган њихове странке.

После наших успешних ратова 1919—1918. године националци су, преко свога органа, тражили обарање радикалне владавине и дола-