О погрешкама у националној пропаганди. 2, Поводом књиге г. Николе Стојановића: La Serbie d'hier et de demain : предавање држано у Женеви 18. јуна, 1918. године

== де: ==

Што се тиче ранијег живота и рада либеалне странке, за читавих 45 година пре него што је добила име «национална», ТУ Стојановић је рекао свега ово: да је основана, 1858. год,, да 'е наша најстарија. политичка странка и да је њен програм мешавина западног либерализма и нашег патријархалног живота.

г. Стојановић и не спомиње да је то та странка, која. је дала земљи први Устав и да је влада. из те странке 4876—1878. водила против Турске ратове за ослобођење и независност, којом је приликом проширила Орбију са четири округа и извојевала независност државну.

О пок. Јовану Ристићу, који је био шеф те странке читавих двадесет година, човеку који је У Историји Орбије оставио поприличну и то светлу бразду нема г. Стојановић ни једне речи на томе месту где о либералима. говори. Поменуо га је свега на једном месту, у почетку своје књиге (стр. 15) и то овако: «Ристић, ми» нистар српски није ни пуштен на Берлински Конгрес». Бар да га је споменуо као писца Спољних Догађаја ти Дитломатскхе Историје.

Мени се чини, Господо, да то није добро кад се пред Иностранством говори о једној странци, која, је својим животом обухватила толики период година, па се не спомињу њена. тако крупна дела као што су ратови за ослобођење и државну независност, и не спомињу се тако крупне личности њене, као што је пок. Ристић. Како се онда, у истини може осветлити пут којим је Србија постала Пијемонт Југословенства Исто тако, кад је говорио о радикалној странци, г. Стојановић не спомиње Николу Пашића. Спомиње и њега само у почетку своје књиге (стр. 97), и то овим речима. «У Зајечару,