О погрешкама у националној пропаганди. 2, Поводом књиге г. Николе Стојановића: La Serbie d'hier et de demain : предавање држано у Женеви 18. јуна, 1918. године

оф ДА.

ВВ

будућност, да се главна ствар не би ометала (стр. 167), док по Женеви наговара своје присталице да о томе још сад говоре и да, под његовим закриљем, држе јавна предавања и штампају књиге, у којима се за нову државу нашу захтевају од српске владе да она још сад да јемство, а не само обећање, да ће нова држава наша бити уређења по принципу «друштвених идеала демократских до краја», пошто иначе Југословени могу остати и у Карловој држави, јер и он даје обећања!)

Ти су им захтеви данас најпречи, јер налазе да је, на првом месту, то проблем Југославије, а тек на друго место долази проблем њених граница!").

Г. Тардје, публициста и члан француског парламента, био је умољен да напише предговор за књигу г. Стојановића о којој сам вам овде говорио. Г. Традје се одазвао молби; али кад је примио рукопис и прочитао га, њему се учинило незгодно ако би пропустио оградити се од закључака г. Стојановићевих. И он се од њих оградио. Поред осталог написао је у свом преговору и ово: «Сеих-Ја штете уаш пеп ассерфетоп раз (опјев Јев сопсјиоп еп арргестеголћ Ја те оде еђ Ја ргођне».

: 13 и 14) Петар Слепчевић : Приватна иницијатива у националном раду, стр. 15. и 16.