О погрешкама у националној пропаганди. 2, Поводом књиге г. Николе Стојановића: La Serbie d'hier et de demain : предавање држано у Женеви 18. јуна, 1918. године

вића, Ђуру Јакшића и Стевана Каћанског, чије смо патриотске песме још као ђаци на изуст учили и певали их, и онда и данас, г. Стојановић такође не спомиње као националне раднике, а спомиње као националног радника Дучића, који је, све до ових ратова, писао стихове само о дражима жена!

Али горе од свега тога је оно што г. Стојановић прича о српским официрима, наводећи да суони ти који су извршили дело унутрашњег ослобођења. 'Толико се улизавати није ни мало ласкаво за једног демократу.

Српски су официри патриоти и јунаци. Били суи они носиоци националне идеје, као и ранији другови њихови. Али нису они извршили унутрашње ослобођење. Они на тај посао стигоше последњи, онда када зло, под теретом народног негодовања, већ беше оборено и само чекаше последњи откуцај живота.

УШ

У предговору своје књиге, којом је хтео показати странцима догађаје и људе, који од Србије створише Пијемонт југословенски, пут којим се ишло да се од Србије направи центар Југословенства, г. Стојановић каже да ће у том излагању бити објективан. Тако обично говоре сви који унапред знају да ће супротно учинити. Објективном човеку никад не пада на, ум наглашавати своју објективност. То он оставља оцени оних који га слушају или читају оно што је написао. А по овоме што сам овде изнео види се колико је г. Стојановић одржао реч кад је о прошлости говорио. Колико је ону опште објективан и колико у опште полаже на своју реч најбоље се види по томе, што у својој књизи заступа мисао да ства унутрашњег уређења наше нове државе треба оставити за

Пеј ~ о