О представничкој влади

8

стом установа служи. Нека сеаналогија (сличност) са механичким уређењима докле се хоће тера, опет нико неће ни јеАно просто оруђе. од дрвета или од гвожђа, да избере једино из разлога што би оно по себи најбоље било. Свако разбира, да-ли се има још и друго што треба да би се то оруђе са коришћу употребити могло, а особито да-ли они који ће њиме радити, имају знања и вештине што се иште да би они њиме руковати и управљати могли. 6 друге стране, н они који о политичним установама, говоре као о неким новим организмима, нису никако по-“ литични Фаталисте,: за које се они издају. Они не тврде, да људима не остаје абсолутно никаква слободна избора, у питању о влади, под којом ће они живити, или да умовање о последицама које разни облици владе доносе, недаје никакве основе за решење: који од тих облика, да, се избере. Али, ма да свака страна, из отпора другој, јако претерује своју сопствену теорију, и ма да нико ни на једну од тих теорија сасвим безусловно (без модиФикације) не пристаје, опет оне (две доктрине) одговарају разлици која је дубоко укорењена између два начина мишљења; а као што је јасно, да ни једна од њих нема сасвим право, јасно је и да ни једна од њих није сасвим рђава, те и ми морамо тежити, да сваку у самоме корену сазнамо, и да докучимо колико је истине у којој.

Сетимо се, дакле, пре свега, да политичне установе (ма колико се не хтело за то знати) јесу дело људи, да њихов постанак и њихов цео обстанак од људске воље зависи. Оне нису поникле, те да су их људи нашли готове кад су се једног летњег јутра пробудили. А оне не наличе ни на дрва, која, једном посађена, „расту“ даље докле људи „спавају“. У сваком добу свога, постојања оне се слободном људском радњом праве што јесу. Оне се дакле, као и све што људи праве, могу или добро или рђаво направити; кад их праве, људи могу да развију

" Фаталисте називају се они војп све судбини припусују. 12