О представничкој влади

280. Е

предпоставити, да ће политични живот народа увек духом узајмне штедње и помиривости проникнјут бити, духом кога ни страсти и распаљеност најжешће партајске борбе на страну завести не могу. Таквог духа може да буде, али баш и где га има, било би неразумно на велико пскушење метати га.

Из других рездога требало би желити, да буде неке власти у држави (што само извршна власт може да буде) којој ће у свако доба бпти слободно, да сазове нови парлименат ако за добро нађе. Чим се почне озбиљно сумњати, која је од двеју страна што се боре јача, важно је, да буде каквог уставног средства којим ће се то одма испитати и определити. Ни за једно друго политично питање нема изгледа, да ће колико треба пажње наћи, докле се то не реши; а време које међу тим протече, понајвише је као изгубљено за цели законодавног и административног унапређења ; ни једна партија нема колико треба поуздања у своју снагу, да би покушала оно, што би могло да изазове опозицију ма на којој страни, која у отвореној борби непосредног или посредног утицаја има.

Ја нисам узео на ум случај, у коме главноме званичнику државе она огромна власт, што је у њему у сређена, и недовољна приврженост гомиле народа према слободним установама, дају изгледа да ће успети, ако покуша да устав обори, па да суверенску власт зло употреби. Где такве опасности има, не може се допустити да буде онаквог првог званичника, кога парлименат неби могао простим гласом на приватан положај свести. У ономе стању ствари, које би могло да орабри на то најпорочније вероломство, баш п она безусловна уставна зависност само је слаба заштита.

Од свију званичника владе судски званичници јесу они, у постављању којих најмање се може допустити народно учешће у облику општег гласања. Ни за које друге званичнике народно суђење није мање позвано, да оцени посебне стручне способности, нити је и за које друге