О представничкој влади

296

не спадне мало по мало на нешто што је скоро за презирање. Испити за ступње на нашим двама великим универзитетима, били су уопште онако попустиви у својим захтевима, као што су испити за почасти били уморавајући и озбиљни. Где нема никакве побуде да се пзвесни минимум надмаши, минимум ће постати максимум; постаће општа практика да се ни за чим више не тежи, и као што свугде има оних који не достижу све за чим

теже, тако ће их увек бити више који ће заостајати ис-

под редовне мере, па ма како ниско да би се ова поставила. Кал се, напротив, звања дају онима, који се у великоме броју кандидата највише одликују, и кад се одликовани кандидати по заслуви одређују, онда не само да се сваки побуђује да чини што највише може, Еего се утицај осећа п у свакоме месту вишег васпштања по целој земљи. За сваког учитеља постаје предмет частољубља и пут који води успеху: што је васпитао питомце који су у таквој конкуренцији високо место добили; и једва да има другог начина на којп би држава могла толико учинити, да би по земљи подигла ваљаност заведења која служе за васпитање. Премда је начело по коме у испитима за јавна звања конкуренција бива, само одскора у овој земљи уведено, и премда се оно још тако непотпуно примењује, јер је индијска служба досад скоро једина у којој она у својој потпуности важи, опет је оно почело производити већ осетан утицај на места за васпитање средњих сталежа, упркос тегобама на које је начело наплазило, због превећ ниског стања васпитања у земљи, што су управо ти испити на видик изнели. Међу младим људудима, који су од каквог министра добили овлашћење да се као кандидати пријаве, нашло се толико оскудости у знању, да конкуренција таквих кандиДата даје скоро још жалоснији резулат, него што би се добио од простог испита за одену способности; јер нико не би дошао на мисао да услове простог испита сведе на онако ниску меру, каква се сад сматра за довољну,