О представничкој влади

226

нанту), употребљује само као сретство да би се искључио неко, за кога се мисли да не би на част одбору служио, а понекад и овај или онај, који је у политици на кривоме путу. Та установа јесте у начелу најаристо– кратичнија која данас у Инглеској постоји; па много аристократичнија него и скупштина лордова, јер она располаже јавним новцима и важним јавним интересима сасвим сама, а не у свези са каквим народним скупом. Наши аристократски сталежи држе је се саразмерно тврдо; али она је очевидно у противности са свима на= челима која су основа представничкој влади. У заступништву једне грофовине не говоре онакви исти разлози ·

_као и у одбору за надгледање сиромаха, ни за само

придружење званичних чланова онима који су изабрани, јер је посао једне грофовине толико знатан, да може бити предмет интереса и привлачења за људе од виших сталежа, и овима не би било теже израдити да буду изабрани у заступништва грофовине, него што им је тежко успети, да као чланови грофовине буду изабрани за парлименат.

Што се тиче правог заокружења бирачких округа који бирају посланике за општинска п жупанијска представништва , оно начело, које, кад се као неко искључиво п непромењиво правило примени на народно представништво, није сходно, а то заједнина мештанских интереса, овде је једино право и примењиво. Прави разлор за општинска п жупанијска представништва јесте овај: да они који имају каква заједничка интереса што га не деле са општим скупом својих суграђана, могу сами водити бругу 0 том заједничком пнтересу; а тај разлог пада кад се у опредељивању бирачких округа за мештанска представништва управља по каквоме друтоме правилу, а не по распореду који би се оснивао на прикупљању заједничких интереса, Свака варош, била. она велика или мала, има својих засебних мештанских