О представничкој влади

247

интереса, који су заједнички свима становницима њеним; свака варош, дакле, без разлике величине, треба да има и своје општинско представништво. Тако исто је јасно, да свака варош треба. да има само једно такво представништво. Разни крајеви једне исте вароши ретко. имају, или никада немају битно различних мештанских интереса: у свима тим крајевима морају се исти послови радити, исти трошкови чинити; и изузимајући њихове преве, које би по свој прилици боље било оставити под простом парохијском управом, иста уређења могу се удесити тако да служе свима. Калдрмисање, осветљење, . доводење воде, каналисање, уређење пристаништа и тржишта не могу, без великог трошка и без велике не згоде, бити различни за разне крајеве једне исте вароши. Подела Лондона на шест; или на седам, независних округа, од којих сваки има своја засебна уређења, за мештанске послове (и од којих су више њих и у својој сопственој средини без јединства у администрацији) неда, могућности за непрекидну и добро уређену заједничку сарадњу у заједничкој цели; па онда, та подела искључује свако једнако начело за извршење мештанских дужности; њоме се принуђава општа влада да узме на себе оне послове, које би боље било оставити властима места, ако би међу овима било и једне којој би се власт над целом вароши ширила; и најпосле, она не служи ни на што друго него на очување уображених украса оног савеза, данашњег кајишарства и застареле будалаштине, што се зове корпорадија вароши Лондона.

Друго тако исто важно начело јесте, да у свакоме округу места буде само једна бирачка скупштина за све мештанске послове, а да не буде разних скупштина за разне крајеве места. Леоба радње не значи да се сваки посао на ситве делове издроби, него значи да, се сједине они послови које иста лица радити могу, а поделе они који се боље извршују кад их разна липа раде. Овако-