О представничкој влади

— 5 > 249

дир, који је у обичноме животу само изузетан, и 68 кога је најлакше одржати велику гомилу човештва на површију незнања, које је са собом задовољно. Шта више, школа остаје без вредности, и постаје школа зла на место да буде школа добра, кад се допусти, као што се тако често допушта, да се радња општинског и жупанијсвог тела изметне у онолико несавесно, колико глупо јурење за саможивим интересима, од стране њених чланова, а то што нема потребног надзора и виших карактера у њиховој средини. Али, нема никакве наде, да ће се људи вишег реда, било у друштвеноме било у духовноме погледу, склонити да узму учешћа у једном споредном делу мештанске администрације, као чланови одбора за калдрму или за каналисање. Мештански послови једне вароши могу тек у својој скупности бити толико важни, да се људи, који су по наклоности и по звању за народне послове позвани, склоне да постану чланови једног просто мештанског тела, и да посвете овоме време и науку што су нужни, да би њихово присуство значило више што, него штит за кајишарење нижих лица, под заклоном њихове одговорности. Један прости одбор за јавне послове, ма да би круг његове радње целу главну варош обухватио, састојао би се јамачно из лица истог реда из ког и одбори лондонских парохија; а није ни практично, нити треба желити, да таква лица не сачињавају већину. Али, за сваку цељ којој мештанска тела имају да служе, па било да она свесно и поштено своје посебне дужности испуњавају, било да се брину о развитку политичне свести, — за сваку ту цељ важно је, да мештанско тело међу својим члановима броји неколико најбољих духова места, која би се тако доводили у непрестани и најкориснији додир са духовима нижег ступња, те би примали од ових што им они од мештанског и стручног знања саопштити моту, а у накнаду они би им саопштавали нешто од