О представничкој влади

250

својих раширених идеја, и од својих виших просвећенијих тежња. =

Једно просто село нема права на општинско представништво. Под једним селом ја разумем место коме се становници радом, или друштвеним одношајима, не разликују знатно од оближњих пољских округа, и за чије мештанске потребе достижу уређења која су за околни предео уведена. Таква мала места ретко имају публике колико треба, да би се могао саставити приличан олштински савет; налази-лп се у њима дарова или знања што се за јавне послове употребити могу, ти дарови и та знања могу да буду усређена у једноме јединоме човеку, који тиме постаје господар места. Боље је, да се таква места утелове у какав шири округ. Мештанско заступање пољских округа уредиће се наравно по географским разлозима; са потребним обзиром на оне симпатије осећања, које људима толико помажу да раде у сагласности, и које одговарају нешто историјским границама, као што су границе жупанија (грофовина или области), а нешто заједнини интереса п рада као ју пољско-привредним, морнарским, Фабричким или рударским окрузима. За разне струке мештанских послова могу требати разне представничке области. Као најзгоднија. основа за представничка тела која надгледају установу за помагање спромасима, одређени су савези парохија; докле би се за прво уређење друмова, или затвора или полиције, нека знатнија просторија, као што је просторија једне жупаније у средњу рубу, тек као довољна сматрала. У тим великим окрузима, дакле, правило по коме једно бирачко велико тело установљено ма у ком месту, треба да има власти над свима заједничким интересима места, мора да се пренначи по другом начелу, и уједно из разлога, што је зажно да се за испунење мештанских дужпости што више способности и снаге добије. Тако би н. пр. било нужно (као што ја мислим) за право извршење закона о помоћи сиромасима,