О представничкој влади

252

на челу тела, па звао се он кмет или председник три= месечних седница, или ма како другаче. Он заузима у месту положај налик на положај првог миннстра у држави, пи под добро уређеним системом постављање и надгледање званичника места било би најважнији део његове дужности; а њега самог блрала би скупштина из средине својих чланова, и он би био потчињен или новом избору сваке године, или одлуци скупштине по којој би са звања уклоњен бити могао.

Од уређења општинских п жупанијских тела, ја прелазим сад на тахо исто важно и још теже питање о правоме кругу њихових послова. То питање дели се на двоје: 1) које су њихове дужности; 2) да-ли она да имајупуну власт у кругу тих дужности, илп да буду потчињена некоме, п каквоме хешању од стране државне (централне) владе.

ЏШре свега јасно је, да сви чисто мештански послови — сви послови који се само једног јединог места тичу — треба да се оставе мештанским властима. Калдрмисање, осветљење п чистење улица једне вароши, а уобичним околностима и њено каналисање јесу од знатније важности само за њене становнике. Народа у великоме не тиче се то никако другачије него онако, као што га се тиче пи приватно благостање свакога од његових грађана. Али, у реду дужности које се броје међу мештанске, пли које мештански званичници извршују, има их много које се са једнавим разлогом могу назвати народне, јер представљају део који прилада месту у некој грани јавне администрације, и чији се успех целога народа једнако тиче. Такве дужности јесу, н. пр., управа над затворима и тавницама, које су у овој земљи понајвише под управом жупанија (грофовина); мештанска, полиција; мештанска администрација правде, коју понајвише, нарочито у корпоративним варошима, извршују звашичници које је место изабрало, и којима се из мештанских фондова плата даје. Ни о којем од тих по-