О представничкој влади

42

размеру стешњују и скучавају. Осећање се радњом 0Дгајује; па и само Фамилијарно чуство живи од добрих услуга, које се у фамилији по слободној вољи узајамно чине. Недајте коме да шта ради за своју отачбину, па оп се не ће ни бринути за њу. Од старине се каже, да је у једној деспотији највише само један патриота, а то сами деспот; пословица та оснива се на правој оцени последица које доноси абсолутна потчињеност, па било доброме и мудроме господару. Остаје још религија, и ту бар може се помислити, да ће се наћи снаге, на коју се може рачунати, да ће уздићи поглед и дух људи изнад праха под њиховим ногама. Али религија, баши да бин сепредпоставило, да није изопачена за цели деспотизма, престаје у тим околностима тидцати се друштва, и своди се на лични посао између особе и њеног створитеља, посао у коме је питање само 0 приватноме спасењу. Религија у томе облику подудара се сасвим са најсебичнијим и најокорелијим саможивљем, п она мало може да изједначи човека у осећању са осталим људима, онако као и сама сладострасност.

Добар деспотизам значи владу у којој, колико од деспота зависи, државни званичници не угњетавају народ, алп у којој се свима заједничким интересима народа за народ управља, и о свему што се заједничких интереса, тиче за народ промишља, и под којом народ пристаје на такво одрицање од свог сопственог мишљења п рада, своје сопствене енергије, па се према томе и дух његоч образује. Остављати влади све онако, као што се провиђењу оставља, значи колико и не бринути се ни о чему, и примати последице свега, кад су неповољне, као да би оне од природе долазиле. Изузев дакле, неколицину мислећих људи, који узимају духовног учешћа у умним пословима, ради самих тих послова, мишљење и осећање целога народа предаје се материјалним интересима, а пошто се ти интереси задовоље, уживању п украшавању приватног живота, Али рећи то, значи рећи, ако сведо-