О представничкој влади

46

"чајима крајње нужде. Слободни народи, у ствар времена, давали су такву власт по своме сопственоме избору, као неки нуждан лек противу оних болести државног тела од којих се не могаше излечити мање жестоким сретствима. Али примање те власти, ма и за неко строго ограничено време, даје се извинити само, ако диктатор, по примеру Солона или Питакуса, сву власт коју за себе узме, употреби на увлањање оних сметња, које не даду народу да ужива слободу. Узор доброг доспотизма сасвим је лажан! у практици (изузев само кад је сретство за неку гривремену цељ) он постаје. најнесмпсленија и најопас-

нија машта (химера). Као вло за зло, добар деспотизам, у земљи која је иоле напредна у цивилизацији, јесте од веће штете него рђав деспотизам ; јер много више успављује и убија мисли, осећања пи енергију народа. Деспотпвам Августа спремио је Римљане за Тибериуса! Да им најпре благим робством скоро у двама нараштајима вије била одузета снага карактера, њима би по свој прилици било остало колико треба духа, да устану противу гну снпјег јарма.

Није тешко доказати, да је у идеји најбољи облик владе онај, у коме суверенство, пли највиша контролна, власт, има свој последњи извор у цделокупности друштва, тако да сваки грађанин не само има гласа кад се извршује то највише суверенство, него се још, бар у приликама, позива да п делом учествује у влади личним извршивањем каквог јавног посла, мештанског или општег“

Да би се то тврдење доказало, треба га испитати у погледу оних двају праваца, на које се, као штојеву последњој глави означено, даје згодно поделпти питање о ваљаности једне владе, т. ј. треба испитати: колико влада припомаже доброј управи друштвених послова сретством моралних, умних и активних способности које се у разним члановима друштва налазе, и каква утицаја, она има у снажењу или слабењу тих способности.