О представничкој влади

47

Једва је нужно казпвати, да идеално најбољи облик владе не значи облик који би био практичан и избора вредап, негооблик који, у приликама у којима је практичан и избора. вредан, даје највећу меру спасоносних, непосредних пбудућих последица. Влада која је потпуно народна, јесте једина која значај идеално најбољег облика, себи приписати може. Она заузима прво место у обема областима, на које се дели питање о ваљаности једног подитичног устава, или једног облика владе. Она више гове садашњој доброј влади, и уједно припомаже бољем и вишем образовању народног карактера, него и који други облик владе.

Њена претежност у погледу на садашње добро стање оспива се на двама начелима, начелима, од онако опште истине п примењивости, као и свако опште тврдење које се о људским пословима поставити може. Прво од тих начела, јесте: да су права и интереси свакота-само онда противу непоштовања осигурани, кад је онај кота се тичу, сам способан и вазда вољан да их брани. Друго начело јесте: да опште благостање достиже све знатне висину, и да се оно шири све даље, што су знатнија и многостручнија лична усиљавања која се за њега чине.

Дајмо тима двама начелима облик који је згоднији за њихову садашњу примену, па репимо: противу зала које им други учинити могу, људи су сигурни само уколико су способни да сами себе заштићују, п уколико они збиља сами себе чувају и бране; а у својој борби са природом они достижу знатан успех тек уколико су сами господари од себе, рачунећи више на оно што сами могу да учине, било појединце било у слози, него на оно што други за њих чине.

Прво тврдење — да је сваки сам једино поуздан чувар својих сопствених права и интереса — јесте једно од оних основних правила мудрости, по којима сваки човек који је способан да управља својим сопственим пословима, ради свугде где је собом интересован. Многи, истина, имају велику одвратност од тог тврдења, као од неке по-