О представничкој влади

49

особито што се тиче њихових новчаних интереса, и греше пре тиме, што превећ раскошно и без разлике добро чине; а ја неверујем, да су икоји владари у историји искреније желели да испуне своју дужност спрам сиромашнијег дела својих земљака. Међутим, да-ли парлименат, или икоји од његових чланова, изада и за једини часак тледа на које питање онако, као што би један радник гледао г Кад се покрене питање о нечему у чему радници као такви интереса имају, да-ли се на то гледа и са друге које стране, него ште гледају онн којима радници служе Ја не велим, да је поглед раднпка на та питања, уопште ближи истини, него други; али он је понекад тако исто близу истине, п њихово мнење треба свакојако да се са поштовањем саслуша, а не да се као сад не само просто одвраћа пажња од њега, него се неће пи да зна за њега. Н. пр. у питању о обуставама рада (ађикез) сумње је, да-ли међу предњачећим члановима, пкојег саборског дома, има п једнога јединога који не 61 био тврдо уверен, да је томе питању разлог безусловно на страни опих који над радницима господаре; а мнење радника да је просто разуму противно. Који су изучавали ово пптање, знају добро како је то далеко од истине у ствари, п како би се та ствар сасвим другачије и много мање површно разложила, кадби раднички сталеж, Боји рад обуставља, био у стању учинити да и његов глас буде чувен у парлименту.

Неодољиви је услов за људске послове, да и најискренпја намера да се интереси других заштите, неможе учинити да буде сигурно или спасоносно, да се тима другима (чији се интереси намеравају заштитити) њихове сопствене руке вежу. Још је јаснија истина, да ови само својим сопственим рукама могу учинити, да се истпнски п трајно поправе њихове околности у животу. Сједињеним утицајем тих двају начела. сва слободна друштва, била су више поштеђена од друштвене неправде и дру-

ПРЕДОТАВНИЧКА ВЛАДА 4