О представничкој влади

50

штвених злочина, и уједно су дошла до сјајпијег благостања, него икоја друга, или него и она сама пошто су своју слободу изгубила. Упоредимо слободне дртаве света за време њихове слободе, са поданицима монархијског или олнгархијског деспотизма за псто време: грчке вароши са персијским сатрапијама; италијанске республике и слободне вароши Фландрије и Германије са властелинским (феудалним) монархијама Европе; Швајцарску, Холандију и Инглеску са Аустријом или Француском пре револуције. Претежно благостање слободних вароша и држава беше тако јасно, да није могло бити спора о њему; а њихова претежност у доброј влади и друштвеним односима дДоказује се њиховим благостањем, па се огледа још пи на свакој страни историје. Ако-ли упоредимо, не један већ са другим, него разне владе истог века међу | собом, никоја мера нереда, за коју би и сама претераност могла тврдити да је икада било је у јавности слободних држава, не може се упоредити ни за једини часак са оним презвреним угњетавањем гомиле народа, које је продиралдо кров цео живот монархијских земаља, или са гнусном личном тиранијом, која јебила на дневноме реду под системима пљачке што се навиваху фискална мерила и у тајности њихових страшних судова.

Мора се признати да су благослови слободе, у колико су св досада уживали, постизавани ширењем њених повластица само на један део друштва, и да она влада, у којој би те повластице на све непристрасно раширене биле, припада жељама које још вису остварене. Алп ма да свако прпближење томе има независну вредност, н ма да св у многим случајима, у постојећем стању општег разввтка, не може учинити више, него само једно такво приближење, учешће свију утим благосовима јесте пдеално савршени појам о слободној влади. Чим неко, па макар ко, буде пекључен од тих благосова, интереси оних који су искључени остају без онога јемства што се другима даје, а онл сами имају мање слободе и орабрења,