О представничкој влади

51

нето што би иначе имати могли, за развитак своје енертије на добро себи и друштву, развитак у ономе размеру, коме би опште благостање вазда одговарало.

Тако стоји ствар што се тиче садањег благостања, — добре управе послова живог нараштаја. Ако сад пређемо на питање о утицају облика владе на карактер, наћићемо да је претежност народне владе, над сваком др)том, ако је могућно, још пресуднија и неоспорнија.

То питање зависи у ствари од другога још основнијега питања, а то од питања: који је од двају обичних основних облика карактера онај, за који би, ради општег добра човештва, требало највише желети да преовлада, да-ли активан или пасиван облик, т.ј. да-ли онај који се бори противу зала, или онај који зла сноси; онај који се џовија за околностима, или онај који тежњи да завлада над околностима.

Општи изрази моралиста и обичне симпатије људи потпомажу паспван облик. Енергичним карактерима може се дивити, али попустиви и покорви карактери јесу они које људи лично највише воле. Пасивност наших суседа уздиже наше сопствено чуство сигурности, и иде на руку нашој самовољи. Пасивни карактери, ако нам њихова делателност случајно не треба, као да су једна пречага мање на нашем сопственом путу. дадовољени карактер није никакав опасан супарнне. И опет ништа није извесније, него да је напредовање у људским пословима сасвим дело незадовољених карактера, и, шта више, да је много лакше једноме активноме духу доћи до врлина, стрпљења, него једноме пасивноме до врлина, енергије.

» Од тројаке духовне изредности, умне, практичне и моралне, никад не би могло бити сумње у погледу првих двеју: који је облик карактера бољи. Сва умна претежност јесте плод активног усиљавања. Предузимљивост, жеља да се напред иде, да се покушају и изврше нове ствари на корист себи и другоме, јесте мати и спекулативног, а још више практичног, дара. Умни развитак, ,

- 4»