О представничкој влади

:58

балон је да са завишћу и злобом гледа на оне који могу да их постигну. Онај који се са изгледима пуним наде усиљава да поправи свој положај, имаће добре воље спрам других који теже истој цели, или који су је постигли. А где је већина тако заузета, они који не постигну цељ, имаће онакво осећање за какво их расположи општи обичај земље, и приписиваће своју промашку недостатку усиљавања, или немању прилике, илп својој личној несрећи. Али, који желе што други имају, а неразвијају никакве енергије у радњи за то, ти или ће непрестано жалити се, да срећа не чини за њих оно што они сами не покушавају да за себе учине, или ће ускипити завишћу и злобом спрам оних, који већ имају што би они хтели да имају.

У којој се мери сматра, или верује, да је успех у животу плод судбине, или случаја, а не усиљавања, у тој истој мери развија се завист као нека црта народног карактера. Од свију људи најзавидљивији су источњаци. У псточних моралиста, у источним приповедкама, завид „љив човек особито у очи пада. У самоме животу он је ужас свима који имају чега што је вредно желити, па, био то какав двор, било какво лепо дете, пли и добро вдравље п добро расположење духа; сила која се приписује и самоме погледу његовом, сачињава опште распрострту сујеверицу у зле очи. У зависти, као и у активности, најближи источњацима јесу неки од јужних Европејаца. Шпањолци гоњаху из зависти све велике људе своје, огорчаваху им живот, и обично успеваху да врло брзо учине крај њиховим успесима.) У Француза, који

1

Ја ограничавам тај израз на прошло време, јер не бих хтео да кажем ништа унижавајуће о једноме великоме, и сада већ слободноме народу, који улази у општи покрет еврошеског напредка, са крепошћу која даје наде да ће опет брзо задобити оспову, коју је изгубио. Нико не може сумњати о томе; шта, штапска увиђавпост и енергија учинити могу; а погрешке Шпаљолаца као народа јесу поглавито опв, за које су слобода и ипдустријска вредноћа право сретство помоћи,