О принудној нагоди (равнању) ван стечаја

8

између поверилаца и дужника умањити, ако не сасвим онемогућити. И фирме на ивици пропасти оживљују, али не благодарећи закону, који је јасан, строг и донекле и немилосрдан према дужницима, већ благодарећи општем непознавању законских прописа из нагоде и њиховој рђавој примени. Закон је донесен да се њиме користе поштени дужници. Из разних разлога, њиме се користе готово искључиво непоштени дужници. И тако, потпуно противно намери законодавчевој, ванстечајна нагода сеје мржњу између дужника и поверилаца, убија веру у законе ове земље код поштених поверилаца пред несумњивом применом овога закона на непоштшене дужнике и омогућава најразноврснија изигравања поверилаца и закона од стране несавесних дужника.

Принудна ванстечајна нагода је могла бити са успехом примењивана на Западу из разлога, што је тамо трговачки живот развијенији него код нас а трговачки морал неоспорно чвршћи од нашег. Законодавац је тамо према поштеним дужницима попустљив, али је зато према непоштеним немилосрдан. Док тамо само друштво помаже суду да се поштени дужници спасу, а непоштени осуде, дотле код нас ови последњи често у место да иду одмах са оне стране катанца излазе са рочишта по ванстечајном равнању тако рећи пркосно иу тријумфу, и то једино благодарећи нашем неваљалом друштву и рђавој примени нагоде. И сад кад је после богаћења на огромне суме, у периоду од свршетка рата па до краја 1922. год., требало једном статии кад је сад требало видети и другу страну те непоштено стечене имовине, кад су почели несолидни трговци, фирме и банке да долазе пред банкротство и под стечај, — јавља се ванстечајна нагода и чини најдеструктивније дејство на оно мало морала који је још остао код нас. Законодавац није сигурно могао изабрати гори моменат за доношење ове нагоде. Најзад има много основа сумњи да је ванстечајна нагода донесена за тачно у напред одређене фирме, банке и трговце. Тиме се на жалост продужује монструозна законодавна пракса, по којој се закони