О принудној нагоди (равнању) ван стечаја

12

авство, неке одредбе у директној контрадикцији са нагодом избачене или измењене, да је се, једном речју, поступило са нашим стец. закоником онако како је то аустриски законодавац радио са хрватским стец. закоником законом од 28. травња (априла) 1916. год. и одредбама које следују испод 5 69. банске наредбе од 1. рујна (септембра) 1916. год. бр. 17500. Не чинећи горње, наш законодавац је ставио судију пред једну велику дилему: или да примени стец. поступак, и онда нисмо ништа добили у истини савршенијом од њега нагодом, или да сматра да доцнији закон ништи ранији и тиме примени нагоду која по нама нема право назива законом, али ипак вољом судије дерогира и ништи ранији закон односно законик! — По нашем личном мишљењу, које може бити нетачно законик је нека врста устава на основу кога треба доносити све остале законе и законске одредбе које имају везу са њиме У колико би се нове одредбе законске косиле са старим старе би биле једино у важности, изузев случаја где би нови закон изриком предвидео, да се извесним новим одредбама мењају досадашње старе. У овом конкретном случају свуда где би нагода дошла у опреку са нашим стец. пост. важили би прописи стец. пост., али како се стец. пост. као једна цеглина има применити или одбацити еп осу односу према нагоди, јер сви зак. прописи у нагоди имају свој нарочити значај, то је немогуће једно друго допуњавати без штете било по стец. пост. или по нагоду. И у овом погледу нагода је неприменљива по нама.

6). Нагода је написана строго судским хрватским језиком, који језик има то ретко преимућство да се служи барбаризмима, германизмима и др. и да буде неразумљив и нејасан. У нагоди су извесне речи објашњене али не све. Шта су то разлучни повериоци, разлучно право истих, очитовање, оврха....2 Ми имамо утисак да је у журби, да се нагода убаци у закон од 31. децембра 1921. год., заборављено да се она детаљно прочита и простудира. Језик је требало исправити, непотребне хрватизме заменити народним изразима и учинити да зак,