О принудној нагоди (равнању) ван стечаја

ја

текст постане разумљив и за оне делове наше отаџбине који: су изван Хрватске.

Из свега горе наведеног јасно се види да је нагода једна: ратна и поратна творевина, донесена онако како се ни један закон са неограниченим дејством не сме доносити, убачена потпуно неопортуно и у невреме у свеопшти политички и трговински хаос, у циљу да помогне непоштеним дужницима, и написана тако неразумљиво и у контрадикцији са најосновнијим прописима нашег стец. пост., да се често практички и теоретички правници питају, на који начин да је примењују... И ако ванстечајна нагода нема никакве правне вредности јер: јој ми одбијамо право назива законом, наш би законодавац најбоље учинио, кад би нагоду што пре укинуо, како не би било више сумње да овај рђаво донесен правни институт престаје да важи. Тиме би се једном престало са новом праксом коју нагода уводи, а наш би стец. пост. у ова мутна времена. свом својом строгошћу кажњавао несавесне дужнике као и заштићивао поштене повериоце. То би био једини пут да се престане са праксом лажног банкротства и фродирања поверилаца некажњено. Један закон може имати успеха само онда кад је донесен у духу времена и према стварним потребама једне заједнице. Закон о ванстецишној нагоди не само да није саображен са духом времена и не удовољава никаквој. стварној потреби друштвеној, већ поратни државни, друштвени и привредни хаос у место да отклања све га више повећава. Рђави и неправилно донесени закони уде државном угледу, убијају нам кредит у иностранству и чине да се вера у правосуђе губи. Ако желимо добру, напредну, угледну и јаку државу, морамо доносити правилно и правилне законе. Нагода не тежи томе циљу и зато је рђав правни институт. Што је пре укинемо, мање ћемо имати штете од ње, јер она очигледно: иде на штету и државиних и појединачких интереса.')

") Интересантно је напоменути, да законодавац, доносећи нагоду, изгледа да је био потпуно заборавио на чл. 49, 78, 80, 86 и 133. Устава, којима му уставотворац указује на који начин само и искључиво могу се доносити закони. Кад један пропис, који има претензију да носи епитет законски, није прошао