О принудној нагоди (равнању) ван стечаја

У МЕСТО ПРЕДГОВОРА

Објављујући ово неколико страница о принудној нагоди (равнању) ван стечаја, ми смо себи ставили првенствено у задатак да продискутујемо, на што је могуће краћи начин, неколико питања која су изазвана појавом закона о ванстечајној принудној нагоди. На првом месту, доношење нагоде у данашња времена чини нам се неопортуно, на другом месту нагода нам не изгледа да може да понесе име закон како се сада самовласно назива и најзад, оваква каква је, под потпуно произвољном предпоставком да је нагода и опортуно донесена и да је закон, не применљива је према данашњем стању нашег (србијанског, црногорског, босанско-херцеговачког, словеначког...) трг. и стеч. законодавства, које би требало прво саобразити са нагодом, па тек онда нагоду примењивати.

_ Нагода је донесена брзо, у журби, као да је некоме нарочито било стало до тога, да се она што пре донесе, тако да је услед те журбе остала без потребних исправки, објашњења, те се без претеривања може рећи, да је нагода рђав правни институт. Створена за изузетне прилике (првенствено за ратне) кад је у стању да произведе извесно благотворно дејство, она нема никаквог основа у мирно доба. Нарочито после ратова доносити нагоде, то је исто тако као и распиривати ватру онде где би је требало свим средствима гасити и стварати нове начине да се трговински и привредни хаос шири онде где је у државном и друштвеном интересу да се тај хаос стиша што пре. Нагода исто тако првенствено би требала да штити поштене дужнике. Она на против, по једној врло рђгвој судској пракси, која ће нас далеко довести ако је продужимо,