О принудној нагоди (равнању) ван стечаја

4

спасава готово искључиво непоштене дужнике. Зато је нагода, због ове рђаве примене, један неморалан правни институт.

Из свих ових разлога, ако је законодавцу стало до реда, морала, поштења, благости према поштеним дужницима и строгости према непоштеним, он мора што пре нагоду укинути. И због тога ми први дижемо свој глас противу нагоде уверени да нећемо остати сами. Наши судови, кад већ законодавац доноси на неправилан начин рђаве законе, могли би да ово зло умање непризнајући нагоду за закон, било зато што јој је трајање истекло 28. фебруара 1922. год. кад и закону од 31. децембра 1921. год. којим је нагода уведена у живот, било зато, што нагода у опште никад и ни у ком случају није била закон па ни у периоду од 1. јануара до 28. фебруара. 1922. год закључно.

Наши судови увек су се држали на висини. Данас више. него икад потребна је њихова помоћ да трулу правну зграду која се зове ванстечајна принудна нагода оборимо. Јер не треба заборавити, да рђав закон сеје много више неморала кад га примењује рђав суд него кад је дошао у руке доброг суда. У име тих добрих судова, какви су заиста у нашој земљи, ми ударамо звоно на узбуну против нагоде, тврдо убеђени. да ће после наше заједничке акције, нагода остати само још мртво слово на хартији, поткрепљено рђавом усломеном на прошлост.

Јануара 1924. г.

Београд. А-о В. О. Б.

|